20. Industrijska proizvodnja stočne hrane

20.1. Istorijski pregled

• Začeci industrijske proizvodnje stočne hrane, u našoj zemlji datiraju u 50-te godine prošlog veka.
• Već 1964 godine bilo je preko 800 proizvodnih jedinica.
• 70-tih godina se beleži manja stagnacija, a od početka veka do danas manje više je ujednačen obim proizvodnje.

20.2. Jedinice za proizvodnju smeša za životinje

• Mešalice – mešanje već usitnjenih i pripremljenih komponenti.
• Mešaone – postrojenja u kojima se delimično bavlja pripremanje komponenti (usitnjavanje) i mešanje.
• Fabrike stočne hrane – složeni sistemi u kojima se pripremaju hraniva, počev od sušenja, preko prosejavanja, drobljenja, mlevanja, čišćenja, predmešanja, mešanja, peletiranja, melasiranja, omašćivanja, hlađenja, prosejavanj i pakovanja, u godišnjem kapacitetu od 60 -100 hiljada tona.

20.3. Vrste smeša

• Potpune i dopunske smeše se proizvode u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje.
• Vitaminsko-mineralne predsmeše ili premiksi proizvode se u skladu sa proizvođačkim specifikacijama.

20.3.1. Potpune smeše

• Zovu se još i gotove ili kompletne jer podmiruju sve potrebe u ishrani.
• Međutim, to važi samo kada je reč o nepreživarima.
• U slučaju preživara , konkretno krava u laktaciji Pravilnih je prevideo deficite u energiji.
• U tovu brojlera, gde svaki proizvođač nekog hibrida daje sovje prpeoruke za ishranu, Pravilnik to ne prepoznaje.
• Pravilnik izjednačava potrebe ovaca i koza.
• Mogla bi se posvetiti cela knjiga neodstacima Pravilnika.

20.3.2. Dopunske smeše

• Namenjene su za obezbeđenje životinja proteinima, vitamnima i mineralima.
• Predviđeno je da se mešaju sa ugljeno hidratnim hranivima, na takav način da se u mešavini dobije željeni sadržaj proteina.
• Ovaj pristup ima mnogo više rezona nego kompletne smeše.

20.3.3. Premiksi

• Nisu u potpunosti pokriveni regulativom Pravilnika.
• Ipak, to nije najveći problem.
• Sadržaj minerala u hranivima funkcija je sadržaja u zemljištu.
• U našoj zemlji nedostaje jedan ozbiljan projekat koji bi napravio takav skrining na nacionalnom nivou.
• Tek onda bi imalo smisla da se ogvori o zakonskim regulativama za pojedine minerale i vitamine.

20.4. Primeri smeša koncentrata prema Pravilniku

20.4.1. Potpuna smeša za prihranjivanje prasadi

• Predstarter za prihranjivanje od 7-og dana.
• Najskuplja smeša.
• Sadrži mleko u prahu i riblje brašno.
• Koristi se ograničeno, do 2kg/prasetu.

20.4.2. Potpuna smeša za prasad I do 15 kg

• Starter.
• Može da posluži za prihranjivanje umesto predstartera.
• Sadrži mleko u prahu ali uglavnom ne i riblje brašno.

20.4.3. Potpuna smeša za prasad II od 15 kg do 25 kg

• Grover.
• Do uključenja prasadi u tov.
• U odgajivalištu.

20.4.4. Potpuna smeša za svinje u porastu i tovu I od 25 kg do 60 kg

• Jeftina smeša.
• Uglavnom na bazi sirovina biljnog porekla.

20.4.5. Potpuna smeša za svinje u porastu i tovu II 60 kg do 100 kg

• Jeftina smeša.
• Uglavnom na bazi sirovina biljnog porekla.

20.4.6. Potpuna smeša za suprasne krmače i nazimice

• Jeftina smeša.

20.4.7. Potpuna smeša za krmače dojare i neraste

• Jeftina smeša.

20.4.8. Dopunske smeše za svinje

*ne utvrđuje se

20.5. Računarski programi i informacioni sistemi sa integrisanim Pravilnikom

Računarski programi

Informacioni sistemi

• Za razliku računarskih programa ne zahtevaju instalaciju i uglavnom rade na cloud i online platformama.

20.6. Neusklađenost Pravilnika i osnovnih principa ishrane preživara

• Uzmimo za primer kravu holštajn-frizijske rase.
• Telesna masa joj je 600 kg.
• U drugoj je laktaciji po redu, i to 150 dana.
• Steona je 50 dana.
• Dnevna proizvodnja je 31,9 kg mleka, sa 3,50% mlečne masti
• Sastav obroka, kg/dan:
  • Senaža lucerke: 9
  • Silaža kukuruza: 20
  • Melasa šećerne repe: 2
  • Kukuruz: 3
  • Ječam: 2
  • Sojina pogača: 2
  • Suncokretova sačma: 1
  • Stočna kreda: 0.1
  • Premiks: 0.3

• Pretpostavimo da želimo da od kukuruza, ječma, sojine pogače i suncokretove sačme sastavimo smešu koncentrata koja bi se konzumirala u količini od 8 kg/dan.
• Na taj način dobićemo smešu koncentrata sa 19.5-20.0% proteina.

• Pravilnik ne prepoznaje smešu koncentrata sa tim nivoom proteina, nego isključivo sledeće:
• Potpuna smeša za krave muzare, 12%
• Potpuna smeša za krave muzare do 20 L/dan mleka, 15%
• Potpuna smeša za krave muzare preko 20 L/dan mleka, 18%
• Dopunska smeša za krave muzare, 30%
• Na bazi opisanog jasno je da svaki farmer, u zavisnosti od vrste i kvaliteta kabaste hrane kojom raspolaže, ima i specifične potrebe za smešama koncentrata.
• Sa druge strane, industrija stočne hrane izaći će u susret ovim specifičnim zahtevima samo ako se radi o nabavkama većih količina koncentrata.
• U takvim okolnostima mali farmeri se nalaze u nezavidnom položaju.

20.7. Grupe radnih operacija u tehnologiji proizvodnje krmnih smeša

• Tehnološke
• Kontrolne
• Transportne

20.7.1. Tehnološke operacije su one u kojima se menja prvobitno fizičko stanje materijala

• Čišćenje
• Drobljenje
• Mlevenje
• Mešanje

20.7.2. Kontrolne operacije obezbeđuju odvijanje tehnoloških operacija

• Merenje
• Kontrola temperature
• I dr.

20.7.3. Transportne operacije obezbeđuju odvijanje tehnoloških operacija

• Omogućavaju manipulaciju materijalom u otku obrade, prevozom u željenju tačku.

20.8. Faze u proizvodnji krmnih smeša

• Skladištenje sirovina
• Prečišćavanje sirovina
• Sitnjenje hraniva
• Utvrđivanje stepena ustinjenosti hraniva
• Doziranje komponenti smeše
• Mešanje hraniva
• Ocena homogenosti smeša
• Uobličavanje smeša
• Dodavanje masti
• Pakovanje, skladištenje i transport hraniva i smeša

20.8.1. Skladištenje sirovina

• Skladišni kapaciteti treba da obezbede 10-25% od godišnjeg kapaciteta proizvodnje.
• Zransta hraniva, sačme i sl. čuvaju se u silosima, a minerlai, vitamini i drugi dodaci u podnim skladištima.
• Neizostavna deo opreme su i vage (kolske, protočne, skladišne kao i vage za izdavanje gotovih proizvoda.
• Novonabavljene sirovine primaju se preko prijemnog koša čime započinje i inicijalnno prečišćavanje.
• Po prijemu sirovine, na propisan način uzimaju se uzorci za analize.
• Transport do skladišta je pneumatskim ili mehaničkim sredstvima, ili u jajjednostavnijem slučaju prostom graviacijom.

20.8.2. Prećišćavanje

• Prosejavanje žitarica izvodi se pomoću vibrirajućih sita ili rotirajućih bubnjeva.
• Prašina se odvaja vazdušnom strujom.
• Gvozdena strana tela i predmeti odvajaju se permanentnim magentima ili elektromagnetima, koji su instalirani ispred mlinova i peletirki.

20.8.3. Sitnjenje hraniva

• Lomljenjem pomoću nazubljenih ploča npr. uljane pogače.
• Trenjem (mlevenjem) u slučaju zrna žitarica i to pomoću valjaka, žrvnjeva i pločastih mlinova.
• Presovanjem kompresijom zrns između valjaka, čak i vlažne i masne sirovine.
• Razbijanjem pomoću mlinova sa valjcima i mlinova čekićara.

20.8.4. Utvrđivanje stepena usitnjenosti hraniva

• Metoda po Makarovu
• Metoda po Silveru
• Modifikovana metoda ASAE (Amercan Society of Agricultural Engineers)
• Utvrđivanje stepena usitnjenosti na osnovu ujednačenosti (uniformnosti)

20.8.5. Doziranje komponenti smeša

• Sistem vaga povezan sa transportnim i računarskim sistemom.

20.8.6. Mešanje (homogenizacija) hraniva u mešalicama

• Vertikalne mešalice
• Horizontalne mešalice
• Dvostruke konusne mešalice
• Bubnjaste mešalice
• Kontinuirane mešalice

20.8.7. Ocena homogenosti smeša

• Organoleptički
• Pomoću markera
• Na osnovu taloženja u vodi
• Hemijskim putem
• Korišćenjem izotopa

20.8.8. Uobličavanje smeša (aglomeriranje)

• Peletiranje (prečnik 2-20 mm i dužina 6-40 mm)
• Granuliranje (sitnije dimezije za živinu i ribe)
• Briketiranje (npr. seno)
• Blokovi (minerali i vitamini za lizanje)

20.8.9. Dodavanje masti

• U mešalici
• U homoginizeru
• Na presi za peletiranje
• U bubnju za naknadno zamašćivanje peleta.

20.8.10. Pakovanje, skladištenje i transport

• U rinfuzu
• Smeše u natron vreće 10,25 i 50 kg.
• Premiksi u neprovidne kilske kese.
• Masne smeše prvo u najlon kese pa onda u natron vreće.
• Deklaracija je obavezna.

Pitanja za proveru znanja

1. Kako se definišu mešalice kao jedinice za proizvodnju stočne hrane ?
2. Kako se definišu mešaone kao jedinice za proizvodnju stočne hrane ?
3. Kako se definišu fabrike stočne hrane kao jedinice za proizvodnju stočne hrane ?
4. Koje vrste smeša se proizvode u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje ?
5. Koje vrste smeša se proizvode po proizvođačkoj specifikaciji ?
6. Koje vrste smeša podmiruju sve potrebe nepreživara za hranljivim materijama ?
7. Koje vrste smeša podmiruju potrebe u proteinima, vitaminima i mineralima ?
8. Kojih dimenzija su granule smeša koncentrata ?
9. Kojih dimenzija su peleti smeša koncentrata ?
10. Kojih dimenzija su briketi smeša koncentrata ?

VERZIJA ZA ŠTAMPU