15. Hraniva animalnog porekla

• Hraniva životinjskog porekla se prvenstveno koriste u ishrani nepreživara.
• U ishrani preživara njihova upotreba je veoma ograničena, i to uglavnom na proizvode prerade mleka u ishrani podmlatka.
• Kada je reč o drugim hranivima animalnog porekla, kao što su mesno brašno, mesno-koštano brašno, brašno od krvi, brašno od perja i riblje brašno, poslednjih decenija je došlo do velikih promena u ishrani preživara.
• Naročito kada je u pitanju mesno brašno.

15.1. Mesno brašno

• Ustanovljena je čvrsta povezanost upotrebe mesnog brašna u ishrani goveda, sa nastankom spongiformne encefalopatije (BSE), u javnosti poznatije kao bolest ludih krava.
• Zato se ovo hranivo više ne koristi u ishrani preživara u Evropi.
• Iz istih razloga ne koristi se ni mesno-koštano brašno, a retka je i upotreba brašna od perja zbog potencijalne opasnosti da ova hraniva budu u manjoj ili većoj meri falsifikovana mesnim brašnom.
• Uzročnici BSE sindroma su subproteinske strukture poznate kao prioni.
• Međutim, ukoliko se u procesu proizvodnje mesnog brašna, u toku od 300 minuta sirovina izloži dejstvu pritiska od 200 kPa, dolazi do razgradnje priona.
• Sa druge strane, ovakav proces dovodi do smanjenja svarljivosti lizina.
• Problem BSE sindroma se uglavnom dovodi u vezu sa činjenicom da napred opisano tehnološko unapređenje procesa proizvodnje mesnog brašna podrazumeva veće utroške energije, pa samim tim i manju ekonomsku opravdanost primene ovako moderiranih procesa.
• Upravo to je bio jedan od motiva da se u Evropi zabrani upotreba mesnog brašna u ishrani preživara. Međutim, mesno brašno i dalje predstavlja značajno hranivo u ishrani nepreživara.
• Postoji i veliki ekološki interes da se proizvodi i dalje.
• Pre svega zbog činjenice da se u klaničnoj industriji, u procesu prerade goveđeg i svinjskog mesa, na svaku tonu proizvoda dobijenih za ishranu humane populacije, dobija i 300 kg nejestivih proizvoda, od čega oko 200 kg predstavlja sirovinu za proizvodnju mesnog brašna.
• Ranije se pod mesnim brašnom striktno podrazumevao proizvod dobijen na bazi obrade mekih tkiva, dok se pod mesno-koštanim brašnom podrazumevao proizvod koji sadrži i izvesnu količinu materijala poreklom od kostiju.
• U današnje vreme pod mesnim brašnom podrazumeva se proizvod koji je dobijen preradom kako mekih tkiva, tako i kostiju, ali sa sadržajem proteina na nivou od oko 50%, kalcijuma oko 8% i fosfora oko 4%.
• Variranje sadržaja kalcijuma i fosfora predstavlja značajnu poteškoću u upotrebi ovog hraniva u ishrani domaćih životinja.
• Dodatni problem je relativno visok sadržaj masti od oko 12%, što otvara mogućnost užegnuća i zato u procesu prerade moraju da se dodaju i antioksidansi.
• Odmah po dobijanju gotovog mesno-koštanog brašna, u procesu proizvodnje, nastali materijal je sterilan, ali vrlo lako podleže postkontaminaciji salmonelom, što može da predstavlja značajan problem u praksi.
• Jedan od načina prevencije kontaminacije salmonelom je dodavanje organskih kiselina u mesno-koštano brašno.
• Veliki broj napred opisanih problema u procesu proizvodnje mesno-koštanog brašna, doprinosi relativno visokom variranju kvaliteta.
• Zato se u praksi velika pažnja mora pokloniti izboru stalnog dobavljača, što u realnim situacijama po pravilu nije jednostavno.
• U obrocima svinja učešće mesno-koštanog brašna ne treba da bude van intervala od 3-5%.

15.2. Riblje brašno

• Riblje brašno takođe ima ograničenu upotrebu.
• Problem je visoka varijabilnost kvaliteta, a nekad i visok sadržaj neproteinskog azota.
• To nije problem u ishrani preživara, ali za nepreživare može da predstavlja ozbiljan problem.
• U uslovima adekvatne i korektne proizvodnje i prometa, riblje brašno je kvalitetan izvor esencijalnih aminokiselina, dok sadržaj energije uglavnom zavisi od konkretnog sadržaja ulja.
• Visok sadržaj ulja nameće kao neophodno i dodavanje antioksidanasa.
• U zavisnosti od geografskog porekla ribljeg brašna, već pri učešću od 4-5% u smešama koncentrata za živinu, moguć je nepovoljan uticaj na miris i ukus jaja i mesa, utoliko više ukoliko je sadržaj ulja u ribljem brašnu veći.
• Uzrok ovog problema je visok sadržaj trimetil amina u ribljem brašnu, u interakciji sa niskim potencijalom produkcije enzima trimetil amin oksidaze u organizmu nekih ptica.
• To je naročito karakteristično za hibride koji nose jaja smeđe boje ljuske, pa čak i pri relativno nižem sadržaju ribljeg brašna u smešama koncentrata, a već pri učešću od 2,5%.
• U ishrani živine, u uslovima neadekvatne termičke obrade, naročito u slučaju slatkovodne ribe, potencijalni problem može da predstavlja previsoka aktivnost tiaminaze, a kod mladih ptica riblje brašno može da dovede i do erozivnih promena u želucu, u širokom intervalu od manjih lezija do većih oštećenja koja mogu da završe ozbiljnim unutrašnjim krvarenjima.
• Do ovakvih problema dolazi kada pre termičke prerade ostataka ribe na njih deluju bakterije koje proizvode dekarboksilaza enzime, usled čijeg delovanja se histidin prevodi u histamin.
• U žlezdanom želucu karakteristično dejstvo histamina se manifestuje kroz povećanu proizvodnju želudačne kiseline, koja dovodi do oštećenja sluzokože bubca.
• Do istih pa čak i drastičnijih efekata dovodi i gezerozin koji nastaje kao posledica delovanja visokih temperatura na proteine ostataka prerade ribe.
• Uzevši u obzir sve potencijalne probleme i ograničenja u ishrani živine može da se koristi riblje brašno, s tim da u situacijama kada sadrži više od 2% ulja mora da se doda antioksidans.
• U ishrani nosilja jaja za konzum i tovnih brojlera, u smešama koncentrata ne treba da učestvuje sa više od 2%.
• U izradi smeša koncentrata ponekada se koristi i riblje ulje, kao sirovina.

15.3. Brašno od živine i perja

• U klaničnoj industriji postoji i veliki interes za preradu sporednih proizvoda koji nastaju u procesu klanične obrade živine.
• Glavni faktor varijabilnosti dobijenih proizvoda jeste udeo perja u sirovinskom materijalu.
• U cilju hidrolizacije keratina iz perja potrebne su veće temperature.
• Upravo intenzitet termičke obrade determiniše kvalitet finalnog proizvoda.
• U tom smislu postoji velika varijabilnost.
• Ponekada je brašno od živine i perja svetlije a ponekada tamnije, što je indikacija previše niske ili visoke temperature u procesu obrade.
• U poređenju sa mesnim brašnom dobijenim od sisara, sadržaj masti je veći, a naročito onih na bazi nezasićenih masnih kiselina, tako da je dodavanje antioksidansa neophodno.
• Ponekada postoji problem sinhronizacije prijema klaničnog otpada u procesu obrade živine, sa kapacitetima za proizvodnju brašna od živine i perja.
• Stoga se ponekada pribegava siliranju klaničnih sporednih proizvoda do dostizanja skladištenog obima, podesnog za konkretna postrojenja za dalju obradu.
• Na taj način sprečava se kvarenje lagerovanog materijala i eventualna postkontaminacija nepoželjnim mikroorganizmima.
• Samlevena sirovina se silira dodavanjem 10% melase ili dehidrirane surutke u istoj količini.
• Silirani materijal može da se očuva u trajanju od 10-15 dana.

15.4. Brašno od perja

• U odnosu na sporedne proizvode klanične obrade živine, brašno dobijeno samo na bazi perja je daleko bolji izvor proteina, uz napomenu da je moguć deficit izvesnih aminokiselina, uključujući tu i metionin, lizin i histidin.
• Sadržaj cistina je oko 4,5-5%, uz svarljivost na nivou od oko 60%.
• U ishrani živine brašno od perja je dragocen izvor energije.
• Zahvaljujući relativno visokom sadržaju masti sadržaj metaboličke energije je na nivou od oko 13,816 MJ/kg.
• Varijabilnost kvaliteta je prvenstveno posledica visine temperature u procesu obrade.
• Previsoke temperature dovode do razgradnje termolabilnih aminokiselina kao što je lizin, dok previše niske temperature dovode do smanjene svarljivosti cistina.
• Sve više se proučavaju alternativni mogućnosti obrade sporednih proizvoda klanične obrade živine.
• Tretman perja sa NaOH i smešama enzima daje dosta dobre rezultate.
• Delovanjem nekih bakterija, kao što je Bacillus licheniformis, na supstrate na bazi perja, u trajanju od 5 dana i na temperaturi od 50°C, dobijaju se proizvodi koji se po hranljivoj vrednosti približavaju sojinom brašnu.

15.5. Krvno brašno

• Krvno brašno je hranivo bogato u proteinima.
• Dobar je izvor lizina ali je deficitarno u izoleucinu, o čemu treba voditi računa prilikom sastavljanja obroka, naročito u ishrani nepreživara.
• U osnovi krvno brašno predstavlja suvu materiju krvi, tako da se sastoji uglavnom iz hemoglobina, ćelijskih membrana, eritrocita i manje količine masti.
• U praksi se krvno brašno retko koristi u ishrani domaćih životinja, uglavnom zbog lošijeg ukusa i niske svarljivosti zbog izlaganja visokim temperaturama u procesu proizvodnje.

15.6. Proizvodi mlekarske industrije

Razni sporedni proizvodi prerade mleka ponekad se koriste kao sirovine za industrijsku proizvodnju smeša koncentrata:

• Punomasno i obrano mleko, sveže i u prahu.
• Usireno i kiselo mleko.
• Mlaćenica, sveža i u prahu.
• Surutka, sveža i u prahu.
• Delaktozirana surutka u prahu.
• Proteini surutke u prahu.
• Kazein i laktoza, u prahu.

VERZIJA ZA ŠTAMPU