13. Zrno leguminoza

Zrno leguminoza ima veliki značaj u ishrani domaćih životinja, pre svega u podmirivanju njihovih potreba u proteinima.
Ova hraniva se koriste u obliku zrna, mekinja i brašna.
Osnovni problem sa većinom ovih hraniva je prisustvo izvesnog broja antinutritivnih materija, pre svega glikozida.
Sadržaj glikozida po pravilu nije toliko veliki problem u ishrani preživara, koji mogu da konzumiraju i sirovo zrno ovih kultura, ali za nepreživare je neophodna adekvatna termička priprema.

13.1. Leblebija

Odlikuje se nižim sadržajem antinutritivnih materija, u poređenju sa zrnom ostalih leguminoza, ali i najnižim sadržajem proteina.
Ne koristi se često u ishrani domaćih životinja.
Prevashodno se koristi u ishrani ljudi.
U slučaju goveda dnevni obim konzumiranja je do 2 kg.
U obroke živine se uključuju u količini do 30%.
Ukoliko nije zrelo, zrno leblebije može imati štetan uticaj na životinje koje ga konzumiraju.

Sadrži oko 25% proteina.
U sastavu proteina ima dosta lizina ali ne i metionina.
Koristi se uglavnom za ishranu ljudi, pre svega zbog visoke cene.
U ishrani preživara može da se uključi u količini do 20% suve materije koncentrovanog dela obroka.
U smeše koncentrata za svinje u porastu i tovu, može da se uključi u količini do 15%, a za krmače do 10%.
U slučaju živine, načelno do 30% koncentrata može da bude sočivo, s tim da za nosilje to ne bi trebalo da bude preko 15%.

Ozime sorte stočnog graška pogodne su za proizvodnju kabaste stočne hrane za preživare, pre svega zelene mase i silaža, a ređe za proizvodnju sena.
Jare sorte koriste se za proizvodnju zrna koje služi kao komponenta smeša koncentrata.
Zrno graška sadrži oko 23% proteina.
Dobar je izvor lizina, ali je sadržaj amino kiselina sa sumporom nizak.
Iako je sadržaj antinutritivnih materija u grašku niži u poređenju sa drugim leguminozama, a naročito sa sojom, ipak je potreban oprez u ishrani životinja, a pre svega nepreživara.
Dnevni obim konzumiranja za tovnu junad je do 2,5 kg a za krave u laktaciji do 4 kg.
Za preporuku je da se termički obradi ako se planira za ishranu nepreživara.
Termička obrada može da bude značajna i u ishrani preživara, zbog visokog stepena razgradivosti proteina u buragu.
Koristi se za ishranu svinja i prasadi, uključenjem u smeše koncentrata u količini do 10%, odnosno do 3% za živinu.

Bob je po hemijskom sastavu sličan grašku.
Sadrži 29% proteina bogatih u lizinu, a siromašnih u metioninu, cistinu (0.6%) i triptofanu.
U smešama koncentrata za preživare i konje, može da se uključuje u količinama do 20%.
U ishrani domaćih životinja koriste se krupnosemeni bob (Vicia faba subsp. Eu-faba. var. major Harz) i konjski bob (Vicia faba subsp. Eu-faba. var. equine Pers).
U ishrani svinja i živine, koristi se ograničeno zbog visokog sadržaja tanina, po pravilu ne više od 5% smeše koncentrata, i uz obaveznu proveru izbalansiranosti smeše s obzirom na sadržaj amino kiselina.

Upotreba zrna grahorice u ishrani domaćih životinja je retkost.
Pre svega zbog visokog sadržaja glikozida, koji hidrolizuju do cijanovodonične kiseline, a ona može da bude veoma toksična.
Zbog toga se grahorica koristi pre svega u ishrani preživara, pa i tada retko u formi zrna.
Značajnija je kao komponenta smeša sa žitaricama, za proizvodnju zelene mase i senaže.

Lupina se odlikuje veoma visokim sadržajem proteina (35%), ali je njihova biološka vrednost u poređenju sa proteinima soje niža.
Nekada su postojale samo tzv. gorke sorte lupine, koje su se odlikovale visokim sadržajem brojnih alkaloida, od kojih na prvom mestu treba pomenuti lupinin.
To je antinutritivna materija sa izraženim neurotoksičnim dejstvom.
U današnje vreme, koriste se selekcionisane sorte, sa nižim sadržajem antinutritivnih materija.
Poznate su i kao slatke lupine.
I pored toga potreban je oprez, i strogo se mora voditi računa o obimu konzumiranja.
Goveda mogu da konzumiraju zrno lupine u količini do 2 kg/dan a ovce do 0,3 kg.
U smeše koncentrata za piliće se uključuje u količini do 5% a do 10% za nosilje.
Ne treba je koristiti u ishrani svinja do 20 kg telesne mase, dok kod starijih kategorija može da se uključi u smeše koncentrata do 10%.