4. Seno, ostala suva kabasta hraniva i veštački dehidrirana hraniva

4.1. Seno

• Pokošena zelena biljna masa, u kojoj je različitim postupcima sušenja i obrade, sadržaj vlage smanjen sa 75-85% na optimalan nivo, čime su mogućnosti za aktivnost enzima iz biljne mase i mikroorganizama svedeni na najmanju moguću meru.
• Optimalan sadržaj vlage zavisi od biljnog materijala tj. od hemijskog sastava pa je kod nekih biljnih kultura dovoljno da je sveden na 21-22% dok kod drugih treba da bude 18% ili manje.
• Seno je najznačajnije hranivo koje se dobija postupkom dehidracije, iako ima i drugih.

4.1.1. Hemijske promene u senu i gubici koji nastaju kao posledica spremanja sena

• Iako je osnovni motiv spremanja sena očuvanje hemijskog sastava biljne mase u momentu košenja, sama priroda procesa podrazumeva čitav niz promena i postupaka koji određuju kvalitet sena i dovode do određenih gubitaka.
• Kada pravimo seno želimo da izbegnemo gubitke koji bi se prirodno desili u biljnoj masi, ali uzrokujemo druge gubitke.
• Na prvom mestu hemijske promene u toku pravljenja sena rezultiraju određenim gubicima hranljivih materija.
• Osnovni faktor gubitaka hranljivih materija je posledica delovanja biljnih i mikrobijalnih enzima, hemijske oksidacije, i ispiranja usled zakišnjavanja.
• Obim tih procesa prvenstveno zavisi od brzine sušenja biljnog materijala.
• Brzina sušenja zavisi od bioloških specifičnosti biljnog materijala koji se suši, vremenskih i mikroklimatskih uslova, a najviše od primenjenog načina sušenja sena.

4.1.2. Načini sušenja sena

• U osnovi postoje dva pristupa sušenju pokošene mase i to na zemlji ili na napravama za sušenje sena.
• U područjima u kojima su klimatski uslovi za spremanje sena nepovoljni (Skandinavija, Nemačka, Švajcarska, Italija, Balkan), često se koriste razne naprave za ubrzavanje sušenja pokošene mase.
• To su naprave na kojima se praktično dosušuje provenuli pokošeni biljni materijal:
  • Brklja (rozga)
  • Algajska brklja
  • Piramide i tripodi
  • Nogare
  • Ograde (vešala)
  • Švedski jahač
• Sušenje sena na ovakvim napravama je načelno brže, jer seno nije u kontaktu sa zemljom a konstrukcija naprava je takva da omogućava strujanje vazduha kroz pokošenu masu.
• Postiže se bolji kvalitet sena u kontekstu sadržaja sirovih vlakana, svarljivog sirovog proteina, svarljive organske materije i metaboličke energije.
• Najveći deo mase nije izložen direktnom sunčevom zračenju pa su i gubici karotina niži.
• Kako masa nije na pokošenim bijkama njihova regeneracija je brža.
• Ceđenje vode u slučaju zakisnuća je brže i efikasnije.
• Kako ovakve naprave zahtevaju značajan obim angažovanja radne snage (kako za slaganje sena, tako i za izuzimanje), kada se spremaju veće količine sena ono se uglavnom suši na zemlji.

4.1.2.1. Naprave za sušenje sena

Brklja (rozga)

• Isečeno, prikladno manje i tanje stablo, kome se okrešu grane (čopori).
• Zabije se u zemlju na pogodnom mestu.
• Provenula masa slaže se na grane, odozdo ka gore.

Algajska brklja (rozga)

• Pravi se pobijanjem oblica na drveni stub.

Kombinovana obična i algajska brklja

Formirana brklja

Tripodi i piramide

• Izrada tripoda ili piramide je relativno jednostavna.
• 3-4 oblice debljine 10-12 cm i dužine do 3-4 m, se pobadaju u zemlju na razmaku od 1 m.
• U slučaju kada se koriste tri oblice to je tripod, a sa 4 oblice piramida.
• Na njih se pričvrste horizontalne oblice, na više nivoa a na rastojanju 0,5-0,7 m.
• Odozdo na gore se slaže provenula masa ali tako da ostane razmak do zemlje, za strujanje vazduha kroz piramidu.
• Odozgo se stavi zaštita protiv kiše, od slame.
• Moguće je postavljanje na platformu, koja se lako prikači na hidraulik traktora.
• Hemijski sastav (u suvoj materiji) i hranljiva vrednost zelene mase ljulja, u poređenju sa senom dobijenim sušenjem na tripodu i na zemlji, prikazani su u sledećoj tabeli:

Nogare

• Dva drvena stuba dužine oko 2,5m na jednom kraju se povežu, a donji krajevi se pobiju u zemlju na rastojanju 1,5-2m.
• To se ponovi na distanci od 4,5-5,0m a onda se obe identične i pralelne konstrukcije povežu sa 4-5 redova letvi na međusobnoj udaljenosti od 30-40 cm.
• Takođe se pune odozdo prema gore, a do zemlje mora da se ostavi prazan prostor za strujanje vazduha.

Ograde (vešala)

• Sastoje se iz više drvenih stubovi koji se u zemlju pobijaju na rastojanju 3-4m.
• Na njih se zakuju letve ili tanje oblice, na rastojanju 30-40 cm.
• Masa se slaže odzdo prema gore, a posle se počešlja vilama.
• Kada se na vešala montira nadstrešnica, to su tzv. kozolci i važni su u planinskim krajevima, za zaštitu od zakišnjavanja.

Švedski jahač

• U zemlju se ukopaju drveni ili metalni stubovi visine oko 2,5 m i na rastojanju 2,5-3,0 m.
• Stubovi se zategnu sa 4-5 redova žice, tako da je prva na 70 cm od zemlje a ostale na međusobnom rastojanju 30-40 cm.
• Prvo se postavi donja žica, pa onda pokošena masa na nju.
• Zatim se zateže ledeća živa i dodaje masa, i tako do zadnje žice, a kada se i ona popuni masom, masa se slaže i na stubove.
• Potrebno je 350-400m dužnih jahača po hektaru travnjaka.

4.1.2.2. Sušenje na zemlji

• Najčešći slučaj, i najveći gubici, ali najmanji utrošak energenata koji projektuje i najniže troškove.
• U novije vreme dodaju se hemijske materije koje brže prekidaju životne procese u ćelijama pokošenog biljnog materijala.
• Kako bi se ubrzao proces sušenja primenjuju se adekvatna sredstva mehanizacije.
• Tokom sušenja pokošenog biljnog materijala, lisna masa brže gubi vlagu od stabljike (naročito kod leguminoza), pa lišće postaje krhko i podložno oštećenju tokom ranih obrade sena.
• Bilo kakav suvišan mehanički tretman takve bilje mase dovešće neminovno do gubitka lisne mase, a kako je lisna masa u odnosu na stabljiku bogatija u hranljivim materijama, direktna posledica je gubitak hranljive vrednosti sena.
• To je posebno često kod pravljenja sena od leguminoze i to lucerke pre svega.
• Većina savremenih kosačica opremljena je kondicionerima, koji su u osnovi valjci koji razbijaju strukturu ćelijskog zida pokošenog biljnog materijala, usled čega vazduh lakše prodire u biljni material i sušenje je olakšano.
• Ako se primene kondicioneri, oni će ujednačiti intenzitet gubitka vlage iz lisne mase i stabljike.

4.1.2.2.1. Uloga kondicionera u sušenju sena na zemlji

• Sastoje se iz dva gumena valjka koji naležu jedan na drugi, i okreću se u suprotnim smerovima.
• Kada biljna masa prolazi kroz njih stabljika se gnječi.
• Postoje tri tipa kondicionera.
• Kod gnječilica, oba valjka su glatki, kod polugnječilica jedan valjak je rebrast, a kod lomilica oba su rebrasti.

4.1.2.2.2. Prevrtanje pokošene mase radi prosušivanja

• Pokošena masu je ponekada potrebno rasturačima raširiti i nekoliko puta prevrtati i rastresati radi boljeg sušenja.
• To je po pravilu češći slučaj u prvom otkosu nego u kasnijima, kao i u uslocima vlažnog i oblačnog vremena.
• Ovo je osetljiva operacija sa aspekta potencijalnog gubitka lisne mase, i zato se treba pridržavati određenih pravila.
• Sve dok lišće na dodir i pritisak ne šušti sadržaj vlage je preko 40% i moguće je prevrtanje i rasturanje.
• Ako je sadržaj vlage 35-40% izbegavaju se ovakve intervencije, a ako baš mora, samo ujutro.
• Načelno kod ovog sadržaja vlage, pokošena masa se uzgrće i ostavlja da se osuši do sadržaja vlage od 20-25%, maksimalno 30%.

4.1.2.2.3. Sušenje pokošene mase u povoljnim meteorološkim uslovima

• Ukoliko meteorološki uslovi to dozvoljavaju, po vrlo suvom i sunčanom vremenu prevrtanje je nepotrebno i dovoljno je pokošenu masu provenuti 6-9 sati do dostizanja sadržaja vlage od 55-60%, kada je lišće uvelo a stabljike još jedre i zelene, i onda je prikupiti u talase ili naviljke, koji se više ne prevrću i ostavljaju se do skupljanja.

4.1.3. Sakupljanje i lagerovanje sena

• Skupljanju sena se pristupa kada je lišće, suvo i lako lomljivo, i na dodir se kruni i otpada, a stabljike su mekane i pod pritiskom nokta se iz njih cedi sok.
• Ukoliko je masa presušena, i stabljike su lomljive, seno se skuplja samo po rosi.
• Seno se skuplja ručno u stogove (plastove) ili se balira sredstvima mehanizacije.

4.1.3.1. Plašćenje sena

• Stogovi se formiraju na napravama sličnim algajskim brkljama ali centralni stožer mora da bude jači i masivniji, od drveta oguljenog od kore i, ako je moguće, u delu pobodenom u zemlju zaštićeno od truljenja.
• U osnovu stoga se pobadaju bočni nastavci, sa osloncem, tako da se formira rešetka koja sprečava direktan kontakt biljne mase sa zemljom.
• Ako se pakuje nešto vlažnije seno na svakih 50-75 cm se stavi sloj slame, a njome se pokriva i vrh kada se završi stog.
• Vrhe se pokriva kamenjem ili ciglama vezanim za žicu dužine 2-3 m.
• U stogove staje do nekoliko tona sena.

Procena mase u plastu

• Ako je poznata zapremina stoga i zapreminska masa plašćenog sena lako se procenjuje masa sena.
• Zapremina stoga se računa po formuli V = (O x O’ x P) / (4 x O)

Zapreminska masa plašćenog sena, kg/m³

4.1.3.2. Mehanizovano skupljanje sena

• Mehanizacija podrazumeva primenu samoutovarnih prikolica sa pick-up uređajem ili baliranje sena.
• Balira se u različite oblike i veličine bala.
• Od malih kvadratnih (10-40 kg) do velikih zapremine 0,5-3,8m³, i mase 80-800 kg.
• Visina velikih bala je 40-120 cm, širina 80-120 i dužina 160-250 cm, tako da je zapreminska masa 150-350 kg/m³.
• Postoje i velike rolo bale, težine oko 500 kg.
• Potreban stepen sabijenosti u zavisnosti je od sadržaja vlage u senu i eventualnog dosušivanja.
• Ako je seno dobro osušeno potreban je pritisak od 160-180 kg/m³, odnosno 120-130 kg/m³ ako će biti dosušivano ventilatorima.

Sabijenost bala

ZADATAK: Kapacitet sa seno

• Na fami kapaciteta oko 1000 krava broj uslovnih grla je oko 2200
• Godišnji utrošak sena po uslovnom grlu je 1 t
• Predviđeno je baliranje u velike bale dimenzija 244 cm x 122 cm x 91 cm i (2,72 m³) i težine 600 kg.
• Planira se izgradnja senjara visine 12 m, širine 22-26 m i dužine oko 50 m.
• Koliko takvih senjara je potrebno?

REŠENJE: Kapacitet sa seno

• Godišnji utrošak sena je 2200 t ili 3667 bala.
• To je ukupna zarpemina od 9973 m³.
• Zapremina jedne senjare je 14400 m³
• Dovoljna je jedna senjara.

Postupci za skupljanje vlažnijeg sena radi smanjenja mehaničkih gubitaka

• Već je opisano da svaka mehanička intervencija tokom spremanja sena podrazumeva veće gubitke što je masa vlažnija.
• Zato su razrađeni neki postupci koji omugućavaju skupljanje vlaćnijeg sena.
• To je sušenje na ventilatorima i hemijsko konzervisanje sena.

Sušenje na ventilatorima

• Osnovni motiv za sušenje ventilatorima je da se seno skuplja vlažnije i time smanje gubici koji nastaju usled mehaničke obrade.
• Maksimalna vlažnost sena za dosušivanje ventilatorom ne sme da bude preko 40% ako je u rifnuzu ili 30-35% ako je balirano.
• Ako se seno skuplja pri ovoj vlažnosti znatno se smanjuju gubici usled mehaničke obrade, ali ne u toj meri da opravdaju troškove energije potrebne za rad ventilator.
• Ventilatori rade na principu potiskivanja ili usisavanja vazduha kroz polusuvu masu.
• Ukoliko spoljna vlaga vazduha nije preko 80% onda je dovoljno uduvavanje vazduha bez zagrevanja.
• Zagrevanje vazduha preko 35-40°C nije preporučljivo jer se donji slojevi sena presušuju a na gronjima se formira kondenz.
• Za zagrevanje 1 kg tj. 0,84m³ vazduha za 1°C potrebno je oko 1,255 KJ toplotne energije.
• Pri opisanoj vlažnosti potrebno je strujanje vazduha od 0,03-0,06 m³/t, za sloj sena debljine 2 metra.
• Zato, ukoliko ne postoje vertikalni kanali za sušenje, seno mora da se nanosi i suši sloj po sloj.

Hemijsko konzervisanje sena

• Radi sprečavanja aktivnosti plesni, nastanka miktoksina, zagrevanja mase i gubitaka organske materije.
• Prvo su korišćena sredstva na bazi propionske kiseline, koja su veoma efikasna ali i veoma korozivna i štetna po opremu i mehanizaciju.
• Sredstava na bazi amonijaka kao npr. amonijum propionat imaju širu primenu, jer je baliranju sena moguće pristupiti dan ranije (čak i kod vlažnosti od 40-50%).
• Može se dodavat i urea.
• Može se i kuhinjska so dodavati u količini od 0,5-2,0% jer vezuje vlagu i stvara nepovoljne uslove za dejstvo mikroorgnaizama. Veći pri ovoj koncentraciji rezultati su ograničenog uspeha a veće količine soli bi dovele u pitanje konzumativnost sena.

4.1.4. Lagerovanje sena

• Seno koje je plašćeno ostaje u stogovima a bale se skladište u skladu sa mogućnostima.
• Bale je najbolje staviti pod nadstrešnicu ili u šupu a ako to nije moguće, onda se formiraju kamare.
• Da ne bi bilo štetnog delovanja sunca na seno, površinski sloj kamare se prekriva balama slame, ili se bale uvijaju u zaštini omotač prilikom baliranja.
• Kod prometa sena, naročito kod kupoprodaje dobro je ukoliko je to moguće izmeriti masu nekoliko bala.
• Nažalost, to nije uvek moguće, pa se masa sena izračunava iz zapreminske mase bala i njihove zapremine.

Briketiranje sena

• Ovo je uglavnom napušten postupak sakupljanja i lagerovanja sena zbog visokih troškova.
• Pick-up uređaj skuplja seno maksimalne vlage 14-16%, iz otkosa, secka masu i dodaje se melasa kao vezivno sredstvo.
• Stariji modeli briketirki su pravili cilindrične brikete gustine oko 800 kg/m³, ali sa inicijalnom vlagom materijala od 25%, uz naknadno dosušivanje.
• Posle se poajvljuju modeli koji prave cilindrične brikete 32 x 32 x 25-75 mm, kod kojih je gustina oko 450 kg/m³.
• Ovo je skupa tehnologija, i sa razvojem mehanizacije za baliranje je napuštena.
• Našla je ulogu u briketiranju bio-mase za grejanje, uz izvesne modifikacije.

4.1.5. Faktori gubitaka i pada kvaliteta sena tokom spremanja i lagerovanja

• Aktivnost enzima biljnih ćelija
• Aktivnost mikroorgnaizama
• Oksidacioni procesi
• Zakišnjavanje
• Skladištenje

4.1.5.1. Aktivnost enzima biljnih ćelija

• U uslovima toplog, suvog i vetrovitog vremena, ukoliko su mehanički procesi obrade sena bili pravilni, pokošena masa će se dovolno brzo sušiti, tako da gubici uslovljeni aktivnošću enzima biljnih ćelija neće biti značajni.
• U svakom slučaju lako rastvorljivi ugljeni hidrati i azotna jedinjenja prolaze kroz najveće promene.
• Tokom prve faze procesa sušenja pokošene mase, dolazi do značajnih promena pojedinih ugljenih hidrata rastvorljivih u vodi, kao što je nastanak fruktoze, kao posledica hidrolize fruktana.
• Tokom daljeg sušenja biljnog materijala, dolazi do značajnog gubitka heksoza usled intenzivne respiracije, pa usled toga dolazi od povećanja sadržaja pojedinih sastojaka biljnog materijala, a pre svega elemenata ćelijskog zida, što za posledicu ima povećanje sadržaja NDF.
• U sveže pokošenoj masi, proteaze iz biljnih ćelija drastično hidrolizuju protein do peptida i aminokiselina, pa čak dolazi i do razlaganja pojedinih aminokiselina.
• Kao primer mogu poslužiti podaci iz tabele u kojoj su prikazani rezultati provenjavanja pokošene mase ljulja u različitim uslovima ambijentalne vlažnosti.

Promene u sastavu azotnih jedinjenja u mešavini ljulja i deteline tokom rane faze provenjavanja na zemlji:

4.1.5.2. Aktivnost mikroorganizama

• U situacijama, kada je zbog nepovoljnih vremenskih uslova, sušenje pokošene mase produženo, dolazi do izvesnih promena i gubitaka uzorkovanih aktivnošću bakterija i gljivica.
• U pokošenoj biljnoj masi, koja nije skupljena nekoliko dana, dolazi do fermentacije pod uticajem bakterija, tako da nastaju manje količine sirćetne i propionske kiseline.
• To i nije toliki problem, kao aktivnost plesni, usled čega nastaju mikotoksini i dolazi do degradacije ukusa pokošene mase.
• Takvo seno takođe može sadržati i aktinomicete, koji dovode do nastanka alergijskih oboljenja, kod ljudi, poznatih kao “farmerska pluća”.

4.1.5.3. Oksidacioni procesi

• Čim je biljna masa pokošena u izvesnoj meri započinju oksidacioni procesi.
• To se vidi po promeni boje pokošenog materijala koja postaje svetlija, kao posledica razgradnje pigmenata.
• Dolazi do smanjenja sadržaja provitamina karotina, od inicijalnih 150-200 mg/kg do svega 2-20mg/kg, koliko ostaje u senu.
• To gubici su manji ako se seno sprema na tradicionalne načine, na različitim napravama (nogare, piramide,…) u poređenju sa sušenjem na zemlji, tako da su gubici manji čak i do 18%.
• Sa druge strane dejstvo sunca je pozitivno u kontekstu konveezije ergosterola u vitamin D.

4.1.5.4. Zakišnjavanje

• Ukoliko su vremenski uslovi tokom spremanja sena nepovoljni, pa dođe do padanja kiše, dešava se manje ili veće ispiranje hranljivih materija iz delimično prosušenog biljnog materijala.
• Glavna posledica zakišnjavanja je gubitak minerala, šećera i azotnih jedinjenja, usled čega se relativno povećava sadržaj elemenata ćelijskog zida biljnih ćelija, a time i sadržaj vlakana.
• Kiša produžava aktivnost enzima biljnih ćelija, a posledica toga je veći gubitak rastvorljivih hranljivih materija.
• Dodatnii problem je razvoj plesni.

4.1.5.5. Skladištenje

• Ukupni gubici u postupku spremanja i lagerovanja sena mogu da dostignu čak 19,3%, od čega 13,7% pre i 5,6% tokom skladištenja (u balama), a gubici svarljive organske materije i svarljivih proteina mogu da dostignu i do 27%.
• Hemijske promene koje se dešavaju tokom pravljenja sena, ne zaustavljau se u potpunosti sa skladištenjem.
• Neretko se dešava da uskladišteno seno sadrži 10-30% vlage.
• I pri takvom sadržaju vlage postoje mogućnosti da se nastave aktivnosti enzima biljnih ćelija i mikroorganizama.
• Tokom spremanja sena povećava se temperatue mase.
• Respiracioni procesi se završavaju kod temperature od 40°C, ali termofilne bakterije mogu da budu aktivne sve do dostizanja temperature od 72°C.
• Na većim temperaturama, hemijska oksidacija može da dovede do daljeg povećanja temperature.
• U izvesnim slučajevima povećanje temperature može da dovede i do spontanog samozapaljenja sena.
• Čak i ako se to ne desi, previse dugačak period tokom koga je temperature sena povećana ima nepovoljan uticaj na proteine.
• Dolazi do formiranja novih veza između peptidnih lanaca.
• Neke od ovih veza ne podležu hidrolitičkoj razgradnji pod uticajem proteaza, pa tako dolazi do umanjenja rastvorljivosti i svarljivosti proteina.
• To je naročito izvesno u uslovima značajne koncentracije šećera, kada dolazi do Mailardove reakcije.

Mailardova reakcija

• Verovatnoća ove reakcije se povećava 9000 puta, pri porastu temperature sena sa 10°C na 70°C.
• Među aminokiselinama naročito je lizin podložan ovoj vrsti reakcije.
• Uočljiva posledica Mailardove reakcije je promena boje sena u tamno smeđu do mrku.
• U ovim slučajevima dolazi do značajnih gubitaka karotena.
• Pored toga, posledice mailardove reakcije se odnose i na relativno povećanje sadržaja ćelijskog zida u biljnoj masi, što direktno podrazumeva smanjenje hranljive vredosti.
• Upravo na mailardovoj reakciji se zasniva jedna relativno stara i gotovo zaboravljena tehnika pravljenja sena.
• To je proizvodnja nagorelog i mrkog sena.

Spremanje nagorelog i mrkog sena

• U uslovima obilnih padavina pokošena masa se može samo provenuti, skupiti u plastove i sabijati.
• Nakon minimalno 1-2 dana, biljna masa se samozgreva do 60-70°C, usled oksidativnih procesa i aktivnosti mikroorganizama.
• Na višoj temperature prestaje aktivnost mikroorganizama.
• Čim kiša stane, a masa se razgrne, tako zagrejana brže otpušta vlagu.
• Međutim, ako se masa zagreje na preko 80°C mora se razgrnuti da gubici hranljivih materija ne bi bili preveliki, pa je problem ukoliko kiša pada previse dugo.
• U suprotnom nastaju hemijski procesi koji mogu da razviju temperature do 300°C kada dolazi do samozapaljenja sena.
• Ako ne pada kiša, kada se masa rastura radi sušenja, proces traje 4-6 nedelja.
• Seno je tamno, armoatičnog mirisa i ima kvalitet osrednjeg livadskog sena, zbog gubitka hranljivih materija i smanjenja svarljivosti.
• Ovakvo seno je prihvatljivo samo za starije kategorije preživara.
• Postoje mišljenja da je ovo jako stara tehnologija, i da je bila inicijalni momenta za nastajanje tehnika siliranja stočne hrane.

4.1.6. Kvalitet sena

Kvalitet prema sadržaju proteina (%):

4.1.6.1. Faktori kvaliteta

• Košenje
• Biodiverzitet fitocenoze
• Fenofaza biljaka

4.1.6.1.1. Košenje

• Nižom kosidbom postižu se viši prinosi, ali je regeneracija niža, pa je izbor konkretnog rešenja pitanje kompromisa.
• U slučaju lucerke 10-12 cm, na prirodnim travnjacima 4-5 cm a na sejanim 5-6 cm.
• Oscilatorne kosačice omogućavaju bržu regeneraciju mase, a rotacione su efikasnije na polegloj masi, ali troše više energije i opasnije su u radu.

4.1.6.1.2. Biljne vrste

• U travno-leguminoznim smešama odnos trava i leguminoza je najčešće 60 : 40.
• Načelno, seno leguminoza je bogatije proteinima u poređenju sa senom trava.
• Ovaj odnos je pogodan za zasnivanje travnjaka za kombinovano korišćenje.
• U njih se uključuje obično 2-3 vrste trava i 1-2 vrste višegodišnjih leguminoza.
• Prilikom sastavljanja travnih smeša treba uvek imati na umu njihovu namenu i uslove uspevanja u regionu gajenja.
• Uvek je potrebno konsultovati stručnjake iz biljne proizvodnje kod određivanja sastava travno-leguminoznih smeša, u skladu sa napred navedenim ograničenjima.
• Pri izboru biljnih vrsta vrlo je važno uskladiti brzinu porasta, kompetitivnost i trajnost trava i leguminoza.
• Ukoliko se planira da se travnjak ne eksploatiše duže od tri godine, predlaže se smeša italijanskog ljulja sa crvenom detelinom.
• Za duži period iskorišćavanja pogodna je smeša ježevice i lucerke.

Travna komponenta

• Dominantna travna vrsta u smeši mora da se odlikuje velikom produkcijom biljne mase.
• Za suvlja područja preporučuje se bezosni vlasen, a za intenzivne travnjake na dobrim zemljištima italijanski i engleski ljulj.
• Na lakšim zemljištima, dobar izbor je francuski ljulj, dok se za dublja i plodnija zemljišta predlažu livadski i visoki vijuk, kao i ježevica.
• Mačji rep je pogodan za planinska područja.
• Sve napred navedene travne vrste su predviđene sa dominantnim učešćem, ali se uz njih u travnu smešu, kao prateće vrste mogu uključiti i livadarke kao i druge travne vrste.
• Manje vrednima se smatraju bela rosulja velika, obična rosulja, pirevina, uspravni (visoki) vlasen, bezosni vlasen, petlova krestica, zubača, crveni vijuk.
• Neretko se jednogodišnje žitarice koriste za proizvodnju sena, i tada je njihova hranljiva vrednost slična senu dobijenom od trava košenih u poznijim fenofazama, mada je sadržaj proteina načelno viši.

Leguminozna komponenta

• U našim uslovima, kao leguminozna komponenta, pretežno su prisutne lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan.
• Na prvom mestu je svakako lucerka kod koje se dostiže saržaj proteina od čak 20%, ukoliko je košena u fazi ranog cvetanja.
• Najveće ograničenje za veće učešće lucerke u smešama i njeno duže održavanje su kisela zemljišta, a za crvenu detelinu kratak period eksploatacije, dok je za žuti zvezdan svojstvena mala kompetitivna sposobnost.

Kvalitet pojedinih vrsta sena

^* Izračunato iz TDN

4.1.6.1.3. Fenofaza biljaka

• Fenofaza biljaka u momentu košenja takođe je jedan of faktora odnosa gubitaka i kvaliteta proizvedenog sena.
• Kasnijim košenjem povećava se prinos, ali se smanjuje svarljivost i sadržaj energije, kao i mogućnost konzumiranja sena.
• Ako su svi drugi uslovi za pravljenje sena optimalni, onda će seno dobijeno košenjem biljaka u ranijim fenofazama imati veću hranljivu vrednost nego ono košeno kasnije.
• Ako su u pitanju livadske trave kose se kada najzastupljenija livadska trava isklasala, a najkasnije do početka cvetanja, što nije lako utvrditi s obzirom na biodiverzitet fitocenoze.
• U slučaju leguminoza ili smeša u kojima one dominiraju, košenje treba obaviti u početku obrazovanja cvetnih pupoljaka.

4.1.6.2. Ocena kvaliteta sena (bonitiranje)

Elementi bonitetne ocene:

• Botanički sastav livade sa koje je seno dobijeno
• Boja sena
• Miris sena
• Vreme kosidbe sena
• Način i uslovi sušenja i skladištenja sena

Metode bonitetne ocene:

• Nemačka (Vitmakova) metoda
• Francuska metoda
• Larinova metoda
• Metoda po Bondarevu
• Metoda po Lenkeit-u

4.1.6.2.1. Nemačka metoda ocene kvaliteta sena

III klasa: do 30 poena

II klasa: 31-50 poena

I klasa: > 50 poena

• Količina slatkih trava
  • Isključivo kisele, ocena 1
  • Srednja količina kiselih trava, ocena 2-5
  • Vrlo malo kiselih trava, ocena 6-10
• Kvalitet slatkih trava
  • Slatke trave III klase, ocena 1-5
  • Slatke trave II klase, ocena 6-10
  • Slatke trave I klase, ocena 11-20
• Količina leguminoza
  • Nema leguminoza, ocena 1
  • Srednja količina leguminoza, ocena 2-4
  • Mnogo leguminoza, ocena 5-8
• Količina grubih trava
  • Mnogo grubih trava, ocena 1
  • Srednja količina grubih trava, ocena 2-3
  • Malo grubih trava, ocena 4-6
• Vreme kosidbe
  • Kasna kosidba, ocena 1
  • Srednje kasna ili srednje rana, ocena 2-5
  • Pravovremena, ocena 6-10
• Karakter žetve i čuvanja
  • Rđavo osušeno, slabo čuvano, sa dosta prašune, ocena 1
  • Malo pokislo, malo prašine i neznatno neprijatni miris, ocena 2-5
  • Dobro osušeno, dobro sređeno, sa prijatnim mirisom, ocena 6-10

4.1.6.2.2. Francuska metoda ocene kvaliteta sena

Veći značaj fizičke osobine, a manji botanički sastav

Osobine se ocenjuju u intervalu od 0-20 poena, a kvalitet sena može pripadati jednoj od četri klase

• Boja
  • Seno normalno zelene boje, 10-20 poena
  • Seno bledo-žućkaste do zelene boje, 0-10 poena
• Miris
  • Seno normalno prijatnog mirisa, 10-20 poena
  • Seno bez mirisa, sa slabim ili izuzetno jakim mirisom, 0-10 poena
• Fizički izgled
  • Jednorodna stabla srednje debljine, 10-20 poena
  • Stabla kratka i debela ili duga i tanka, 0-10 poena
• Botanički sastav
  • Dobro izmešan sastav (dosta kvalitetnih trava i leguminoza), 10-20 poena
  • Loš sastav (malo dobrih trava i leguminoza), 0-10 poena

4.1.6.2.3. Larinova metoda ocene kvaliteta sena

• Ocenjivanje botaničkog sastava sena, i ocenjivanju opštih osobina, za koje se dobijaju i negativni poeni
• Ocena botaničkog sastava obavlja se tako što se za svaki procenat vrsta biljaka dobrog kvaliteta dobija po jedan poen, srednjeg kvaliteta 0,6 poena i slabijeg kvaliteta 0,2 poena - biljke sa grubim stabljikama (prečnik stabla kod trava veći od 4 mm, leptirnjača 5 mm a ostalih biljaka 3 mm)
• Ocena opštih osobina se odnosi na ocenu vremena kosidbe, boje i mirisa sena, sadržaja vrsta sa grubim stablom i sadržaja otrovnih ili na otrovnost sumnjivih vrsta
• Vreme kosidbe - oduzimanje od ukupnog broja poena može da bude i do 50% ako su biljke sazrele i stabljike požutele
• Boja i miris - oduzimanje poena može da bude i do 60%
• Seno dobrog kvaliteta ima 60-80 poena, srednje dobrog kvaliteta40-60 a lošeg kvaliteta 20-40.
• Seno vrlo dobrog odnosno vrlo lošeg kvaliteta je sa preko 80 odnosno ispod 20 poena.

4.1.6.2.4. Metoda ocene kvaliteta sena po Bondarevu

Ocenjuju se opšti izgled sena, botanički sastav i hemijski sastav

• Opšti izgled sena ocenjuje se boja sena (6 do -20 poena), miris (6 do -20 poena) i prisustvo primesa (0 do -20 poena)
• Botanički sastav, udeo kvalitetnih biljnih vrsta se ocenjuje sa 0-10 poena, udeo otrovnih i štetnih vrsta sa 0 do -5 poena, a udeo vrsta slabije hranljive vrednosti sa 10 do -10 poena
• Hemijski sastav sena, na osnovu zastupljenosti vlage (0 do -10 poena), karotina (0 do 10 poena), celuloze (0 do 20 poena), proteina (0 do 20 poena), kalcijuma (7 do -8 poena) i fosfora (8 do -15 poena)
• Kategorija sena po Bondarevu
  • Seno odličnog kvaliteta, 81-100 poena
  • Seno vrlo dobrog kvaliteta, 61-80 poena
  • Seno dobrog kvaliteta, 41-60 poena
  • Seno zadovoljavajućeg kvaliteta, 21-40 poena
  • Seno lošeg kvaliteta, 1-20 poena
  • Neupotrebljivo seno, 0 i manje poena

4.1.6.2.5. Metoda ocene kvaliteta sena po Lenkeit-u

Organoleptički pregled

• Boja
  • Zelena boja - 20-25 poena
  • Sivo-zelena boja - 15-19 poena
  • Siva boja - 5-14 poena
  • Siva, braon, žuta boja - 1-4 poena
• Miris
  • Aromatičan, prijatan miris - 20-25 poena
  • Slabo aromatičan miris - 15-19 poena
  • Bljutav, neprijatan miris - 5-14 poena
  • Plesniv, memljiv miris - 1-4 poena
• Stabljika
  • Nije čvrsta i oštra stabljika - 20 poena
  • Malo čvrsta i oštra stabljika - 15-19 poena
  • Srednje čvrsta i oštra stabljika - 5-14 poena
  • Jako čvrsta i oštra stabljika - 1-4 poena
• Prašina
  • Nije prisutna prašina - 15 poena
  • Malo prisutna prašina - 10-14 poena
  • Srednje prisutna prašina - 3-9 poena
  • Mnogo prisutna prašina - 1-3 poena
• Kisele trave
  • Nema kiselih trava - 25 poena
  • Malo prisutnih kiselih trava - 15-24 poena
  • Srednje prisutnih kiselih trava - 3-14 poena
  • Mnogo prisutnih kiselih trava - 1-2 poena

Hemijska ispitivanja

• Sirovi proteini
  • 10-15% - 25-30 poena
  • 8-9,9% - 20-24 poena
  • 5,5-7,9% - 5-19 poena
  • ispod 5,5% - 1-4 poena
• Sirova celuloza
  • 19-24% - 30-25 poena
  • 24,1-28% - 24-12 poena
  • 28,1-31% - 11-2 poena
  • preko 31% - 1 poena
• Karotina u 100 grama sena
  • 1,5-5,5 mg - 25-30 poena
  • 0,5-1,49 mg - 15-24 poena
  • 0,1-0,49 mg - 5-14 poena
  • ispod 0,1 mg - 1 poena

Klasiranje

• 171-200 poena, - I klasa, vrlo dobro
• 116-170 poena, - II klasa, dobro
• 33-115 poena, - III klasa, srednje
• Ispod 33 poena, - IV klasa, male vrednosti

4.1.6.2.6. Primenjivost pojedinih metoda ocene kvaliteta sena

• Nemačka metoda je komplikovana jer zahteva prepoznavanje udela kiselih trava u senu, kao i pojedini kategorija kiselih trava s obzirom na njihovu slatkoću.
• Potrebna je veliko agronomsko, ako ne čak i botaničko praktično iskustvo, da bi se to procenilo u osušenoj biljnoj masi, i to na brzinu.
• Francuska metoda je veoma primenjiva u praktičnim uslovima.
• Larinova metoda zahteva davanje negativnih poena, što u terenskim uslovima rada može da podrazumeva sporu i neefikasnu ocenu.
• Nedostatak metoda po Bondarevu i Lenkeit-u je kompleksna ocena hemijskog sastava, jer čak ni sa većinom savremenim NIR uređaja (približna infracrvena sprektroskopija) za brzo određivanje hemijskog sastava, nije moguće odrediti pojedine parametre istog (karotin).
• U praktičnim uslovima, za bonitetnu ocenu kvaliteta sena, dolazi u obzir samo francuska metoda.

4.1.6.2.7. Praktična vizuelna ocena kvaliteta sena

Kvalitetno seno:

• Manji udeo trava i korova.
• Očuvan list

Loše seno:

• Veća zatravljenost/zakorovljenost.
• Malo lisne mase.

4.2. Ostala suva kabasta hraniva

4.2.1. Slama

• Slama je sporedni proizvod ratarske proizvodnje.
• Kao stočna hrana, značajna je za preživare, i odlikuje se niskom hranljivom vrednošću.
• Glavni razlog je visok sadržaj lignina, koji čak ni preživari ne mogu da iskorišćavaju.
• Međutim, u adekvatnim količinama, u pravilno sastavljenim obrocima može da ima značaj i u ishrani preživara.
• Prevashodno kao faktor fizičke sitosti i energetskog razređenja obroka.
• Drugim rečima, u mnogim situacijama kada je potrebno obezbediti dovoljan unos suve materije, uz istovremeno smanjen unos energije, slama treba da se uključuje u obroke životinja.
• Tipičan primer su obroci za zasušene krave.

Hranljiva vrednost slame

• Zavisi od botaničkih specifičnosti biljne kulture od koje potiče.
• Najkvalitetnije su slama ječma i ovsa, dok su pšenična i ražena slama vrlo loše i tvrde.
• Bitan faktor kvaliteta slame je dužina vegetacije.
• Zato su slame od jarih žitarica kvalitetnije od ozimih.
• Slame leguminoza sadrže više proteina u poređenju sa slamom žitarica.
• Međutim, grublje su i mogu da deluju opstipativno.
• U ishrani nepreživara slama nema značaj kao hranivo.
• Slama je uvek značajna kao prostirka, naročito u različitim sistemima organske proizvodnje. U svakom slučaju, bilo da se slama koristi za ishranu ili za prostirku, ne sme biti plesniva niti prašnjava.

4.2.2. Kukuruzovina ili šaša

• Po hranljivoj vrednosti kukuruzovina ili šaša može da bude vrlo bliska čak i lošijem livadskom senu, ukoliko je adekvatno pripremljena.
• Najbolje je da se balira.
• U zemljama koje imaju razvijene sisteme proizvodnje mesa u govedarstvu, na bazi tovnih rasa kao što su hereford ili angus, goveda se puštaju na njive posle skidanja kukuruza da bi popasla šašu.
• Međutim, to stvara problem otežanog dubokog oranja u zimskom periodu.

4.2.3. Pleve žitarica

• To su ovojnice zrna žita i u današnje vreme to je retko hranivo, zbog činjenice da je razvoj poljoprivredne mehanizacije, u decenijama iza nas, doneo specifična tehnička i tehnološka rešenja.
• Na taj način veći deo pleve zaostaje u slami ili se gubi na parceli.
• Koliko će pleva biti upotrebljiva u ishrani domaćih životinja zavisi pre svega od prisustva osja.
• Pleva ječma se odlikuje većim prisustvom osja, i pre upotrebe u ishrani životinja, mora se natapati u vodi jedan dan jer u suprotnom može da dovede do izvesnih zdravstvenih problema.
• Pleve u poređenju sa slamom imaju veću hranljivu vrednost, zbog manjeg sadržaja celuloze i većeg sadržaja proteina i mineralnih materija.
• Mogu da deluju opstipativno, pa ih u obrocima treba kombinovati sa hranivima koja deluju laksativno.

4.2.4. Kočanka (šapurika ili oklasak)

• Značajno je suvo kabasto hranivo, naročito u ishrani preživara.
• Ukoliko se samelje, može da bude značajna u situacijama kada je potrebno umanjiti koncentraciju energije u obrocima preživara.
• Samlevena, u industriji stočne hrane se koristi kao nosač za vitaminsko-mineralne predsmeše.

4.3. Veštački dehidrirana hraniva

• U grupu suvih kabastih hraniva se ubrajaju i, kao što je brašno lucerke ili brašno trava.
• Postoji čitav niz hraniva biljnog porekla, koja se proizvode u industrijskim postrojenjima, uz veliki utrošak energenata.
• Zato im je cena relativno visoka.

Pitanja za proveru znanja

1. Pri kom sadržaju vlage se seno može balirati ?
2. Koje naprave za sušenje sena na zemlji su vam poznate ?
3. Pri kojoj vlažnosti sena se sprovodi odnosno izbegava prevrtanje ?
4. Ako liščće sena na dodir i pritisak prsta šušti koji je sadržaj vlage ?
5. Pri kojoj vlažnosti se sprovodi skupljanje sena ?
6. U kom rasponu se kreće zapreminska masa baliranog sena ?
7. Pri kojoj vlažnosti vazduha sušenje sena ventilatorima mora da se obavlja zagrejanim vazduhom i koje temperature ?
8. Koliki mogu da budu ukupni gubici u toku spremanaj sena ?
9. Pri kojoj temperaturi je moguće samozapaljenje sena usled oksidacionih procesa?
10. Koja metoda za je nabolja za ocenu boniteta sena ?
11. Koji je najveći upotrebni značaj slame u tehnologiji proizvodnje u slučaju preživara ?

VERZIJA ZA ŠTAMPU