3. Zeleni krmni konvejer

3.1. Zelena hrana sa oranica

3.2. Principi proizvodnje zelene hrane sa oranica

• Krmni konvejer je planski pristup proizvodnji zelene kabaste hrane.
• Plan setve i plan žetve su podešeni tako da obezbede kontinuitet snabdevanja domaćih životinja kabastom hranom.
• Osnovna ideja je da se snabdevanje na ovaj način reši za period do 180 dana.

Krmna repica

• U ovom primeru, prva kultura koja pristiže je krmna repica, sejana prethodne godine.
• Pristiže u periodu prve i druge dekade aprila.
• Nju treba što pre iskoristiti, jer brzo ogrubi i zagorča, pa je stoka nerado jede.
• Drugi razlog je što se po žetvi repice, na istoj površini može postrno posejati kukuruz, koji će se u avgustu deličmično koristiti za siliranje a delimično kao kabasta hrana.

Ozima raž

• Odmah za repicom pristiže i ozima raž, sejana prošle godine.
• Raž se koristi do kraja aprila.
• Ukoliko vremenski uslovi po žetvi raži odgovaraju, može se postrno posejati kukuruz na istoj parceli.
• U međuvremenu, ovo je period koji se poklapa sa rokovima za setvu kukuruza, pa se tada na svim slobodnim parcelama seje kukuruz koji će prevashodno biti korišćen kao zelena masa u prvoj polovini jula.

Ozima mešavina stočnog graška i raži

• Pristiže i koristi se do kraja prve dekade maja.
• Sejana prethodne jeseni.
• Po žetvi se, iza ove mešavine, može postrno posejati neki kukuruz kraće vegetacije, koji će se krajem leta i početkom jeseni kombinovano koristiti kao zelena masa i za siliranje.
• Ukoliko se ne seje kukuruz, onda se seje sudanska trava, koja će se za ishranu koristiti u julu i avgustu.
• Ova kultura je jako važna u sistemu konvejera, pa ako se ne poseje postrno, onda se mora planirati setva u istom roku, ali na slobodnim parcelama.

Jara mešavina grahorice i ovsa ili raži

• Sejana je u martu tekuće godine.
• U ishrani se koristi do kraja maja.
• Teže je ostvarivo, ali uz povoljne uslove, po žetvi se iza ove mešavine, može postrno posejati kukuruz, i to opet neki hibrid kraće vegetacije.

Lucerka

• Tokom juna meseca osnovni izvor kabaste hrane je zelena lucerka.

Kukuruz

• Kukuruz sejan u drugoj polovini aprila, tokom prve polovine jula je glavni izvor zelene mase.
• Period žetve ovog kukuruza se preklapa sa setvenim rokom za stočni kelj, koji će biti poslednja kultura u sistemu zleneog krmnog konvejera, jer će se za ishranu koristiti u novembru.

Sudanska trava i postrno sejani kukuruz

• Sudanska trava koristi se sredinom jula.
• Moguć je i jedan otkos sudanske trave polovinom avgusta.
• Realno, ovaj drugi otkos sudanske trave biće nižeg prinosa, pa se kombinuje sa zelenom masom postrnog kukuruza, sejanog na parceli na kojoj je bila krmna repica.
• U međuvremenu, između ova dva otkosa, koristi se lucerka sa površina koje su prve košene u junu.
• U ovom primeru sejana je na namenskim parcelama polovinom maja.
• Mogla je da se seje i u istom roku, na parceli na kojoj je bila ozima mešavina graška i raži.
• Međutim, u ovom primeru je na toj parceli i tom roku posejan postrni kukuruz kraće vegetacije, koji predstavlja poslednju kulturu iz sistema konvejera raspoloživu početkom jeseni.
• Realno, njegovi prinosi su diskutabilni, i često se delimično koristi i za siliranje.
• Zato između pa i tokom žetve ova dva postrno sejana hibrida kukuruza, povremeno mora da se koristi senaža lucerke.
• Čak će biti potrebno i kombinovanje senaže lucerke i silaže kukuruza, tokom oktobra i novembra, do košenja stočnog kelja.

Zimski period ishrane

• Podrazumeva četiri meseca ishrane, ili tačnije period decembar-mart.
• Osnovna kabasta hrana u tom periodu je silaža kukuruza.

3.3. Kabasta hraniva u toku godine

• APRIL: Krmna repica i ozima raž.
• MAJ: Ozime i potom jare mešavine jednogodišnjih leguminoza i strnih žita.
• JUNI: Lucerka.
• JULI, AVGUST: Kukuruz, sudanska trava, lucerka.
• SEPTEMBAR, OKTOBAR: Kukuruz, senaža lucerke.
• OKTOBAR, NOVEMBAR: Senaža lucerke, silaža kukuruza.
• NOVEMBAR: Stočni kelj.
• DECEMBAR-MART: Silaža kukuruza.

Hemijski sastav kabastih hraniva u sistemu zelenog krmnog konvejera:

3.4. Potrebna mehanizacija

• Kombajn za krmno bilje.
• Samoistovarna prikolica.
• Eventualno druge kombinacije sredstava mehanizacije.
• Filmski prikaz potrebne mehanizacije.

3.5. Osnovni nedostaci proizvodnje kabaste hrane u sistemu krmnog konvejera

• Obline padavine.
• Promena hemijskog sastava hrane.
• Adaptacija intraruminalnih mikroorganizama.
• Kao rezultat svega toga, variranje proizvodnje mleka.

3.5.1. Obilne padavine

• Tokom obilnih padavina otežan je ulazak mehanizacije u njive.
• Ukoliko je i moguće, dovešće do značajne redukcije prinosa.

3.5.2. Promena hemijskog sastava hrane

• Svaka biljna kultura tokom perioda korišćenja prolazi kroz fenofaze tokom kojih se smanjuje hranljiva vrednost i svarljivost.
• Povećava se sadržaj suve materije ali se smanjuje njena svarljivost.
• To je posledica povećanja sadržaja sirovih vlakana u suvoj materiji, kao i sadržaja lignina u sirovim vlaknima.
• Usled povećanja koncentracije lignina smanjuje se mogućnost konzumiranja suve materije.
• Pored smanjenja svarljivosti, umanjenju hranljive vrednosti doprinosi i smanjenje sadržaja proteina.
• Na slici su prikazane opisane promene u lucerki.

3.5.3. Adaptacija mikroorganizama buraga

• Brojnost i optimalna raznovrsnost mikroorganizama buraga neophodni su za normalne procese varenja u buragu preživara.
• Nažalost, ti parametri se menjaju sa svakom promenom sastava obroka.
• Mikroorganizmima buraga je potrebno i do tri nedelje da se adaptiraju na takve promene.
• U uslovima ishrane u sistemu zelenog krmnog konvejera, promene hraniva su češće nego na tri nedelje.

3.5.4. Variranje proizvodnje mleka

• Pri ishrani u sistemu krmnog konvejera, samo što se mikroorganizmi buraga adaptiraju na novo hranivo, isto se menja sledećim.
• Primećeno je da tokom perioda zimske ishrane, kao i leti kada se zbog jakih padavina, u ishrani koriste senaža i silaža, nema tako značajnog variranja proizvedene količine mleka, kao što je to slučaj, kada se životinje hrane zelenim hranivima.
• Jedan od razloga je stabilnost sastava obroka, a drugi stabilnost sastava senaže odnosno silaže.
• Ubiranjem biljne mase i njenim siliranjem, hemijski sastav biljne mase ostaje isti ili sličan kao i u momentu košenja, i ne menja se kroz duži vremenski period.

PRIMER: Tipovi obroka za krave

• Krava u sredini laktacije (150 dana posle teljenja)
• Rasa: Holštajn
• Telesna masa: 600 kg
• Steonost: 50 dana
• Projektovana proizvodnja mleka: 28 kg/dan

Obrok 1

• Raž, zelena masa: 50 kg/dan
• Melasa šećerne repe: 2 kg/dan
• Kukuruz, zrno: 3 kg/dan
• Ječam, zrno: 2 kg/dan
• Sojina pogača: 2 kg/dan
• Suncokretova sačma: 1 kg/dan
• Stočna kreda: 0.1 kg/dan
• Premiks: 0.3 kg/dan
• ENERGIJA: Za 32.5 kg mleka
• PROTEINI: Za 36.8 kg mleka

Obrok 2

• Ozime i jare mešavine, zelena masa: 50 kg/dan
• Melasa šećerne repe: 2 kg/dan
• Kukuruz, zrno: 3 kg/dan
• Ječam, zrno: 2 kg/dan
• Sojina pogača: 2 kg/dan
• Suncokretova sačma: 1 kg/dan
• Stočna kreda: 0.1 kg/dan
• Premiks: 0.3 kg/dan
• ENERGIJA: Za 33.3 kg mleka
• PROTEINI: Za 37.6 kg mleka

Obrok 3

• Lucerka, zelena masa: 50 kg/dan
• Melasa šećerne repe: 2 kg/dan
• Kukuruz, zrno: 3 kg/dan
• Ječam, zrno: 2 kg/dan
• Sojina pogača: 2 kg/dan
• Suncokretova sačma: 1 kg/dan
• Stočna kreda: 0.1 kg/dan
• Premiks: 0.3 kg/dan
• ENERGIJA: Za 34.0 kg mleka
• PROTEINI: Za 38.5 kg mleka

Obrok 4

• Lucerka, senaža: 25 kg/dan
• Melasa šećerne repe: 2 kg/dan
• Kukuruz, zrno: 3 kg/dan
• Ječam, zrno: 2 kg/dan
• Sojina pogača: 2 kg/dan
• Suncokretova sačma: 1 kg/dan
• Stočna kreda: 0.1 kg/dan
• Premiks: 0.3 kg/dan
• ENERGIJA: Za 31.1 kg mleka
• PROTEINI: Za 31.4 kg mleka

Obrok 5

• Lucerka, senaža: 9 kg/dan
• Kukuruz, silaža: 20 kg/dan
• Melasa šećerne repe: 2 kg/dan
• Kukuruz, zrno: 3 kg/dan
• Ječam, zrno: 2 kg/dan
• Sojina pogača: 2 kg/dan
• Suncokretova sačma: 1 kg/dan
• Stočna kreda: 0.1 kg/dan
• Premiks: 0.3 kg/dan
• ENERGIJA: Za 31.9 kg mleka
• PROTEINI: Za 31.9 kg mleka

3.6. Savremeni principi ishrane kabastom hranom

• Neminovnost spremanja konzervisane kabaste hrane, pre svega silaže, za zimu i periode kada nije moguće ući u njivu dovelo je do zapažanja da je u periodima ishrane takvim obrokom proizvodnja najstabilnija.
• Ustalilo se shvatanje da se siliranjme zadržava najpovoljniji hemijski sastav hraniva za duži vremenski period.
• Otuda savremena orijentacija na ishranu po principu tzv. monodijete ili unifid obroka, u kompletno umešanoj formi (TMR).
• Danas se visoka proizvodnja mleka zasniva na kontinuiranoj celogodišnjoj upotrebi konzervisane stočne hrane (silaže i senaže).

Provera znanja

1. Šta je zeleni krmni konvejer ?
2. Koji je osnovni raspored upotrebe pojedinih kabastih hraniva u ishrani stoke u sistemu konvejera ?
3. Kakva mehnizacija je potrebna u sistemu krmnog konvejera ?
4. Koji su osnovni nedostaci proizvodnje kabaste hrane u sistemu krmnog konvejera ?
5. Kako obilne padavine otežavaju proizvodnju kabaste sočne hrane u sistemu krmnog konvejera ?
6. Kako se fenofaze biljnih kultura odražavaju na kvalitet kabaste stočne hrane u sistemu konvejera ?
7. Kako utiče promena biljnih kultura u sistemu konvejera na mikroorganizme buraga ?
8. Kako se promene biljnih kultura u sistemu konvejera odražavaju na proizvodnju mleka ?
9. Koji su savremeni principi proizvodnje kabaste stočne hrane i njene upotrebe u ishrnai životinja ?

VERZIJA ZA ŠTAMPU