2. Travnjaci

2.1. Pojam i definicija travnjaka

• Travnjaci su prirodne ili sejane fitozenoce višegodišnjih leguminoznih i travnih vrsta.
• Prema načinu pretežnog iskorišćavanja su pašnjaci ili livade.
• Istorijski predstavljaju najstariji metod snabdevanja stoke hranom.

2.2. Botanički sastav travnjaka

• Odnos trava i leguminoza u biljnoj masi travnjaka je primarni faktor njihovog kvaliteta sa aspekta ishrane domaćih životinja.
• Isti zavisi od porekla travnjaka (prirodni ili sejani) kao i agroekoloških i geografskih uslova.
• Floristički sastav sejanih travnjaka je povoljniji, a i prinos je veći i zavisnosti od obima primenjenih agrotehničkih mera (podsejavanje, đubrenje,...)
• Takođe, zavisi i od planiranog pretežnog načina eksploatacije.
• Ako se planira ispaša kao dominantni oblik eksploatacije biljne vrste u sastavu travnjaka moraju da podnose gaženje.

2.3. Hemijski sastav i hranljiva vrednost zelene mase travnjaka

2.3.1. Travnjak u kome su samo travne vrste

2.3.2. Travnjak u kome dominiraju travne vrste

2.3.3. Travnjak u kome su pretežno leguminozne vrste

2.3.4. Travnjak u kome su samo leguminozne vrste

2.4. Princip sastavljanja travno-leguminoznih smeša za setvu

• I pored svih specifičnih zahteva u pogledu agroekoloških uslova, svaka kultura ima ili nema, manju ili veću konkurentnost u odnosu na ostale.
• Zato se pri sastavljanju smeša obavezno polazi od indeksa konkurencije među pojedinim kulturama.
• Naravno, potrebne su konsultacije sa specijaliistima, kojima se uz ovakav predlog iznosi elaborat o akroekološkim uslovima i načinu eksploatacije travnjaka.

2.4.1. Dominantni indeks konkurencije

• U ovom primeru dominantan indeks konkurencije je 3.

• Pošto je u ovom primeru dominantan indeks konkurencije 3, onda je odgovarajuća setvena norma C/3 za sve kulture.
• Izuzetak je italijanski ljulj, koji ima indeks konkurencije 4,i isključivo stevenu normu za taj indeks konkurencije tj. D/4

• Indeks konkurencije uzima vrednosti u intervalu od 1-4, pa u postupku inverzije menja vrednosti 1 u 4 i obrnuto, odnosno 2 u 3 i obrnuto.
• Sada se računa relativno učešće svakog pojedinačnog inverznog indeksa u njeogovoj sumi i dolazi se do podatka o učešću svake biljne vrste u smeši semena.

2.4.2. Primeri travno-leguminoznih smeša

Sa crvenom detelinom

• Crvena detelina, 12 kg/ha
• Italijanski ljulj, 5 kg/ha

• Crvena detelina, 10 kg/ha
• Italijanski ljulj, 12 kg/ha
• Travnjak se može koristiti 2-3 godine.

Američka varijanta

• Crvena detelina, 10 kg/ha
• Mačji rep, 4 kg/ha
• Pri letnjem i jesenjem zasnivanju povećati količinu semena mačjeg repa i do 10 kg.

Varijante iz Instituta Zemun polje za brdsko-planinske krajeve

• Crvena detelina, 16 kg/ha
• Mačji rep, 5 kg/ha

• Crvena detelina, 12 kg/ha
• Mačji rep, 10 kg/ha

Sa žutim zvezdanom

• Žuti zvezdan, 8 kg/ha
• Ježevica, 6 kg/ha

• Žuti zvezdan, 6 kg/ha
• Ježevica, 4 kg/ha
• Bezosni vlasen, 10 kg/ha

• Žuti zvezdan, 12 kg/ha
• Mačji rep, 5 kg/ha

• Žuti zvezdan, 8 kg/ha
• Mačji rep, 4 kg/ha
• Livadski vijuk, 8 kg/ha

Sa belom detelinom

Za brdsko-planinski region

• Bela detelina, 2 kg/ha
• Žuti zvezdan, 9 kg/ha
• Mačji rep, 5 kg/ha
• Prava livadarka, 9 kg/ha

Američke varijante

• Bela detelina, 2,5 kg/ha
• Ježevica, 6 kg/ha

• Bela detelina, 2,5 kg/ha
• Crvena detelina, 3,5 kg/ha
• Švedska detelina, 2,5 kg/ha
• Ježevica, 9,5 kg/ha

Britanska varijata

• Bela detelina, 2,0 kg/ha
• Ježevica, 7 kg/ha
• Engleski ljulj, 13 kg/ha
• Mačji rep, 4 kg/ha

Desetogodišnji švedski pašnjak

• Bela detelina, 1 kg/ha
• Crvena detelina, 7 kg/ha
• Mačji rep, 14 kg/ha
• Livadski vijuk, 7 kg/ha
• Prava livadarka, 7 kg/ha

Finska pašna varijanta (2,5 odraslih goveda na 1 ha)

• Bela detelina, 1,5 kg/ha
• Crvena detelina, 5 kg/ha
• Mačji rep, 15 kg/ha
• Ježevica, 15 kg/ha

Danska varijanta

• Bela detelina, 2 kg/ha
• Ladino detelina, 3 kg/ha
• Švedska detelina, 2 kg/ha
• Livadski vijuk, 10 kg/ha
• Engleski ljulj, 6 kg/ha
• Mačji rep, 4 kg/ha

ZADATAK

• Sastaviti travno-leguminoznu smešu.
• Planirati združenu setvu mačjeg repa, prave livadarke i žutog zvezdana.

REŠENJE

2.5. Prinosi travnjaka

Prinos suve materije pri njenom sadržaju od 28% u vazdušno suvoj biljnoj masi:

• Sadržaj suve materije je niži (20-22) ako dominiraju leguminoze, a viši kada preovladavaju trave (do 35).
• Uvek je potrebna realna procena prinosa.

2.5.1. Vizuelna procena

• Osnovni i preliminarni metod procene prinosa.

2.5.2. Procena metodom kontrolne parcele

• Pokošena masa iz šablona poznate površine se preračunava na ukupnu površinu.
• Košenje se obavlja na više pozicija.

2.5.2.1. Koeficijent iskorišćenja

• Ako se ponovi metod kontrolne parcele posle ispaše ili kosidbe, moguće je izračunati i koeficijent iskorišćenja.
• Zavisi od regeneracije travnjaka.
• Regeneracija travnjaka zavisi od načina eksploatacije i perioda vegetacije.
• Obično je 0,60-0,75 u pregonskoj ispaši.
• Tako npr. ako je pre ispaše utvrđen prinos od 21.43 t/ha a posle 14.39 t/ha, koeficijent iskoršćenja je 0.67

2.6. Regeneracija i prinos travne mase u toku vegetacije u našim agroekološkim uslovima

*Ukupan prinos suve materije po hektaru je 4-8 tona za period maj-oktobar

2.7. Eksploatacija travnjaka ispašom

2.7.1. Kapacitet pašnjaka

• Proračun na bazi prethodnih parametara

ZADATAK

• Proračunati kolika je pašna površina potrebna u sistemu krava-tele, za 125 krava angus rase (TM ili telesna masa 500 kg), 100 teladi (TM 180 kg) i 3 bika (TM 900 kg).
• Konzumiranje suve materije je u intervalu od 2-4% TM a u ovom primeru računati sa 2%.
• Pretpostaviti isto trajanje pašne sezone za sve kategorije, od 180 dana.
• Uzeti u obzir najniži koeficijent iskorišćenja zelene mase od 0,60.
• Proračun uraditi za planinski pašnjak najnižeg prinosa (4 t/ha).

REŠENJE

• Ukupne sezonske potrebe stada u suvoj materiji: 225 + 64,8 + 9,72 = 299,52 t (300 t približno)
• Sezonska produkcija pašnjaka: 4 t/ha
• Koeficijent iskorišćenja: 0,60
• Maksimalna moguća konzumacija suve materije pašnjaka: 4 t/ha x 0,6 = 2,4 t/ha
• Ukupna potrebna površina pašnjaka: 300 t / (2,4 t/ha) = 125 ha

2.7.2. Opterećenje pašnjaka

• Pošto je poznata ukupna potrebna površina pašnjaka, potrebno je izračunati opterećenje pašnjaka, kao količnik broja uslovnih grla i površine pašnjaka.
• Broj uslovnih grla (UG) dobija se ponderisanjem na telesnu masu od 500 kg
• Krave: 120 grla x 500 kg/grlo = 60000 kg
• Telad: 100 grla x 180 kg/grlo = 18000 kg
• Bikovi: 3 grla x 900 kg/grlu = 2700 kg
• UKUPNO: 60000 kg + 18000 kg + 2700 kg = 80700 kg
• UG: 80700 kg / 500 kg/UG = 161,4 UG
• Opterećenje pašnjaka: 161,4 UG / 125 ha = 1,29 UG/ha

2.7.3. Mogućnosti za eksploataciju travnjaka ispašom

• Najsiromašniji planinski pašnjaci ne mogu da podrže ishranu više od 1 krave po hektaru, računajući i prateće kategorije, ili tačnije 1,29 UG/ha.
• Kako je proračun bio na sezonski prinos od 4 t/ha, a na najboljim pašnjacima u ravničarskom regionu je prinos dvostruko veći, to je moguće i do dve krave po hektaru.
• Teorijski i do tri ali uz ekstremne mere zasnivanja i nege travnjaka što podrazumeva vrhunski sastav travno-leguminoznih smeša, redovno đubrenje, podsejavanje i ostale mere nege.
• Načelno, sve preko 2 krave po hektaru je rizično, i potrebno je prihranjivanje.
• Kondicija krava daje konkretan odgovor.

2.7.4. Planiranje ispaše prema sezonskoj distribuciji prinosa travne mase

• Period vegetacije ili period u kome se organizuje ispaša u našim agroekološkim uslovima počinje u maju i traje do oktobra, zavisno od lokalnih specifičnosti, nadmorske visine i prinosa pašnjaka.
• Na nadmorskoj visini 300-500m je 156 dana, do 1000m 140 dana, a na višim terenima 120 dana.
• Kako proleće prolazi i odmiče leto smanjuje se prinos.
• Najsigurnije je planirati ispašu prema prinosu krajem leta i početkom jesni, a viškove travne mase koji su ranije aktuelni koristiti za spremanje sena odnosno silaže/senaže.

2.7.5. Koncept pregonske ispaše

• Vegetacija travnjaka u našim agroekološkim uslovima ne prelazi 180 dana u najboljim slučajevima.
• Istovremeno sa smanjenjem prinosa, povećava se i potrebno vreme za regeneraciju tj. porast travne mase, nakon ispaše ili kosidbe, od oko 2 nedelje početkom perioda vegetacije, pa do čak 2 meseca na kraju vegetacije.
• Osnovna ideja kod organizacije pregonske ispaše da se celi pašnjak podeli na pregone, te da dok se prethodno korišćeni pregoni regenerišu, koristi se sledeći.
• Filmski prikaz pregonske ispaše

2.7.5.1. Broj turnusa

• Koliko će puta jedan pregon biti ispasan i/ili košen u toku perioda vegetacije ili pašne sezone označava se veličinom koja se naziva broj turnusa.
• Predstavlja količnik perioda vegetacije i trajanja regeneracije travne mase.
• Broj turnusa = Period vegetacije, dana / Period regeneracije, dana
• Npr. ako polazimo od proračuna uvažavajući regeneraciju travne mase sa kraja perioda vegetacije (30 dana) imaćemo broj turnusa će biti 6 (180/30)
• Dakle šest puta u toku sezone vegetacije će biti korišćen isti pregon.

2.7.5.2. Broj pregona

• Broj pregona zavisi od dužine regeneracije travne mase i perioda zadržavanja stoke na jednom pregonu.
• Kao što je opisano u prethosnoj tabeli, vreme potrebno za regeneraciju travne mase povećava se kako odmiče pašna sezona ili period vegetacije.
• Broj dana zadržavanja stoke na ispaši na jednom pregonu u toku turnusa je relativno konstantan i iznosi oko 1-7 dana.
• Što je kraći to je bolje za regeneraciju travne mase, ali je organizaciono komplikovano.
• Sa druge strane predugo zadržavanje na jednom pregonu nepovoljno je sa aspekta regeneracije travne mase.
• Optimalno je 3-4 dana.
• Na osnovu iznetog, matematički je broj pregona količnik vremena potrebnog za regeneraciju travne mase i broja dana zadržavanja na pregonu.
• Međutim, ovako izračunatu vrednost moramo uvećati za jedan, a to je onaj pregon na kome se stoka trenutno nalazi i koji se ne regeneriše.
• Broj pregona = (dužina regeneracije, dana / zadržavanje, dana) + 1
• Npr. ako se prilikom obračuna držimo očekivanja za regeneraciju travne mase, sa kraja pašne sezone, oko 30 dana, a planiramo zadržavanje stoke na jednom pregonu u trajanju do 4 dana broj pregona biće 9.
• (32/4)+1 = 8+1 = 9

2.7.5.3. Dinamični i adaptabilni karakter pregonske eksploatacije pašnjaka

• Ako je u prethodnom primeru na početku pašne sezone brzina regeneracije travne mase brže, npr. 20 dana, uz isto zadržavanje stoke na pregonu biće potrebno 6 pregona.
• Dakle, početkom sezone ispaše biće na raspolaganju 3 pregona koji se mogu kositi za pripremu hrane za zimski period.
• Šta više, ostaje mnogo mogućnosti za kraće i brže kosidbe pojedinačno manjih površina, pojedinih pregona u proleće i leto, ili njihovo preusmeravanje na ispašu, u zavisnosti od pogodnosti trenutnih meteoroloških uslova za spremanje sena ili silaže.

2.7.5.4. Veličina pregona

• Veličina pregona = veličina pašnjaka / broj pregona
• U našem primeru: 125 ha / 9 = 13,89 ha
• Dakle 9 pregona veličine 13-14 ha
• 6 će se koristiti primarno za ispašu a 3 za spremanje hrane za zimu.
• Konkretna meteorološka dinamika će određivati ovu namenu za svaki pregon u datom turnusu.

2.7.5.5. Promena pregona

• U zavisnosti od stanja tekućeg i sledećeg raspoloživog pregona (visina travne mase).
• U stanju od očekivane meteorološke situacije.
• Zavisno od ponašanja stoke.

2.7.5.6. Ograđivanje pregona

• Uglavnom električnim ogradama
• U uređaju (električni pastir) se na primarnoj strani generišu impulsi kontrolisane energije i frekvencije, koji se pomoću odgovarajućeg transformatora menjaju u visokonaponske impulse.
• Životinja koja dodirne električnu ogradu doživi neugodan strujni udar, nakon čega je neko vreme izbegava.
• Taj električni udar, osim neprijatnosti, ne ostavlja nikakve posledice na životinje ni na ljude ukoliko eventualno dodirnu ogradu.
• Strujni krug se u ovom slučaju zatvara preko zemlje, i zato je potrebno jedan izvod uredjaja dobro uzemljiti.
• Dužina električne ograde koju uređaj može napajati praktično je neograničena ukoliko se propisano postavi.

2.7.5.6.1. Varijante i elementi električne ograde

• Ako je korišćenje po svom karakteru privremeno, provodnici su tanke pocinkovane, bakarne ili prohrom žice upletene u plastično uže ili širu traku.
• Stubovi mogu biti tanji, drveni, na razmaku 3 do 5m.
• Ukoliko želimo sprečiti ulaz predatora (pas lutalica, lisica, vuk, šakal,..) ili divljači (srna, jazavac, divlja svinja, jelen) ograda treba biti robusnija, viša i gušća.
• Trajna električna ograda se izvodi za veće parcele, s debljim drvenim ili betonskim stubovima na razmaku 5 do 8 metara, s čeličnim pocinkovanim ili aluminijumskim žicama prečnika 2-3mm.
• Ovde je broj žica veći i ograda je nešto viša od privremene.
• Takva ograda je vrlo pouzdana i jednom kad je ispravno postavljena potrebno je minimalno održavanje.

2.7.5.6.1.1. Provodnici

• Provodnici ne smeju dodirivati ništa osim izolatora.
• Visokonaponski priključak uvek se spaja na ogradu, a priključak uzemljenja na uzemljenje - Nikako obrnuto!
• Travu i rastinje, koji rastu ispod ograde, potrebno je redovno kositi da ne dodiruju provodnik.
• Isto tako treba paziti da ogradu ne dodiruju grane drveća.
• Ukoliko se to dešava, ograda će na tom mestu probijati i varničiti.
• U najgorem slučaju ograda neće funkcionisati.
• Ako ogradu dodiruje suva trava postoji opasnost od požara.
• Provodnici na ogradi moraju životinjama biti dovoljno vidljivi, naročito za konje.

2.7.5.6.1.2. Izolatori

• U prodaji postoji niz vrsta izolatora koji su prilagoženi tipu provodnika (žica, uže, traka) i nameni (drveni stub, betonski stub, produženi izolatori za montažu na klasičnu ogradu, ugradjeni izolatori na plastičnom stubiću itd.).
• Izolatori se biraju nakon definisanja ograde.
• Bitno je da su kvalitetni i dobro pričvršćeni na stubove.
• U nedostatku sredstava sreću se priručna rešenja: nabavi se kvalitetna plastična cev (sa dobrim električnim otporom), s debljim zidom i nareže se na komade 10-15cm dužine.
• Provodnik se provuče kroz te cevčice, zategne se na krajevima, a cevčice se za stub pričvrste U ekserima.
• Tehnički gledano, priručna rešenja ne moraju biti ništa manje funkcionalna od klasičnih ukoliko su pravilno postavljena.
• Provodnik od uredjaja do ograde treba da bude od izolovane bakarne žice. Ukoliko veza nije izolovana postoji opasnost od varničenja i požara.

2.7.5.6.1.3. Uzemljenje

• Uzemljenje je bitan deo električne ograde jer se preko njega zatvara strujni krug.
• Uzemljenje mora biti posebno izradjeno samo za električnu ogradu.
• Ne sme se koristiti postojeće uzemljenje od električne mreže stambenog ili poslovnog objekta.
• Uzemljenje treba biti udaljeno najmanje 50 metara od bilo kog uzemljenja druge namene, postojećih telefonskih linija, električne mreže, dalekovoda, ukopanih metalnih gasnih ili vodovodnih cevi
• Preporučuje se ukopavanje klasične pocinkovane trake dužine 10m na dubinu od 80cm.
• Ukoliko je tlo tokom godine uvek dovoljno vlažno dovoljna je i manja dužina trake, ali ne ispod 5m.
• Isto tako je dobra, a jednostavnija varijanta uzemljenja je zabijanje 3-5 čeličnih šipki dužine 1m na razmaku od 2-3m i spajanje šipki pomoću bakarnog užeta na dubini 20-30cm.
• Ukoliko je tlo u nekom delu godine izrazito suvo, kamenito, peskovito potrebno je specijalno izvodjenje uzemljenja ili drugi tip električne ograde.
• Naime, električnu ogradu je moguće izvesti i bez uzemljenja tako da se udvoje provodnici.
• Životinja tada doživi udar kada istovremeno dodirne dva provodnika.
• U ovom slučaju i u slučaju specijalnog uzemljenja potrebna je konsultacija sa proizvodjačem čobanice.

2.7.5.6.1.4. Mere opreza pri primeni električne ograde

• Životinje koje se prvi put puštaju u prostor ograđen električnom ogradom treba na nju privikavati i to tako da se svaka životinja najmanje 2 puta dovede do provodnika i dotakne njuškom.
• Ovim se sprečava početno kidanje ograde i zapetljavanje životinja u ogradu zbog panike.
• Ako se električna ograda proteže duž staze ili puta, potrebno je vidljivo obeležiti i postaviti znakove upozorenja kako je ne bi dirali prolaznici.
• Za vreme grmljavine treba priključke na električnom pastiru fizički odvojiti i odmaknuti od ograde.
• Nije dovoljno samo isključiti uredjaj na prekidaču!!!!

2.7.5.6.1.5. Električne ograde za goveda

• Za goveda su dovoljne dve uže trake do visine 1m.
• Za krave se preporučuje električna ograda visine 85-95cm, sa jednim ili dva reda provodnika, razmak izmedju stubova 8-15 metara.

2.7.5.6.1.6. Električne ograde za konje

• Za konje se preporučuje električna ograda visine 140-180cm, sa dva ili tri reda provodnika, razmak izmedju stubova je 4-5 metara.

2.7.5.6.1.7. Električne ograde za male preživare

• Za ovce dovoljna su 3-4 žice ravnomerno razmaknuta na visini do 90cm.
• Za koze se preporučuje električna ograda visine 105-120cm, sa 4-6 redova žice, razmak izmedu stubova 2-3 m.

2.7.5.6.1.8. Električne ograde za svinje

• Za svinje se preporučuje ograda visine 55-75cm, sa dva ili tri reda žice, razmak izmedu stubova je 2-3 m.

2.7.5.6.1.9. Električne ograde za zaštitu od divljači

• Za zaštitu od srna preporučujemo električnu ogradu visine visine do 140cm, sa 5-6 redova žice, razmak izmedu stubova 3-4 m.
• Za zaštitu od jelena preporučujemo električnu ogradu visine visine do 150cm, sa 5 redova žice, razmak izmedu stubova 3-4 m.
• Za zaštitu od divljih svinja preporučujemo električnu ogradu visine visine 55-75cm, sa tri reda žice, razmak izmedu stubova 3-4 m.

2.7.5.6.2. Princip rada električne ograde

• Filmski prikaz principa rada električne ograde

2.7.5.7. Prateća infrastruktura za pregonsku ispašu

2.7.5.7.1. Vodosnabdevanje na pašnjaku

• Bunari.
• Punjenje pojila iz cisterne.

Bunarska pumpa na solarni pogon

2.7.5.7.2. Sklonište i prihrana na ispaši

• Nadstrešnice.
• Hranilice.

2.8. Eksploatacija travnjaka kosidbom

• Proizvodnja sena
• Proizvodnja senaže
• Filmski prikaz proizvodnje sena

Pitanja za proveru znanja

1. Kako se definiše pojam travnjaka ?
2. Koji su osnovni faktori kvaliteta travne mase ?
3. O čemu posebno treba voditi računa prilikom sastavljanja travno-leguminoznih smeša ?
4. Koje se metode koriste za procenu prinosa travnjaka ?
5. Kako je u toku vegetacije raspoređen prinos travne mase u našim agroekološkim uslovima ?
6. Šta je opterećenje pašnjaka ?
7. Šta je broj turnusa u pregonskoj ispaši ?
8. Koliko dugo se najčešće stoka zadržava na jednom pregonu ?
9. Po čemu najbolje procenjujemo optimalan trenutak preterivanja stoke na sledeći pregon ?
10. Po kom principu funkcioniše električna ograda ?
11. Šta je pored ograđivanja pregona potrebno obezbediti na pašnjaku ?
12. Iz kojih radnih operacija se sastoji proces spremanja sena ?

VERZIJA ZA ŠTAMPU