1. Pojam ishrane i hraniva

1.1.Mesto, uloga i značaj stočne hrane u stočarstvu

• Svaka stočarska proizvodnja, posmatrano krajnje pojednostavljeno tj. na nivou individue ili pojedinačne životinje, predstavlja neki fenotip.
• Isti je rezultat interakcije genotipa i paragentskih faktora.
• Paragentski faktori su parametri okruženja ili životne sredine.
• U stočarstvu to su odgajivački uslovi.

1.2. Odgajivački uslovi

• Smeštaj
• Nega
• Ishrana
• Zdravstvena zaštita

1.3. Značaj odgajivačkih uslova

• Svi su značajni i uzuzetno kompleksni.
• Svi su multidisciplinarnog karaktera.
• Obimni su i složeni, tako da se svakim od njih bave posebno specijalizovani subjekti naučne i stručne javnosti.
• Ipak, ishrana u zavisnoti od životinjske vrste, rase i čitavog niza drugih faktora, zauzima relativno visoko učešće u ukupnim troškovima, neretko čak i 60-80%.

1.4. Pojam ishrane domaćih životinja

• Na baznom nivou zadatak ishrane je da obezbedi sitost i zadovoljenje potreba životinja za hranom, ili drugim rečima predstavlja jedan od ključnih elemenata dobrobiti životinja.
• Međutim, stočarstvo nije na prvom mestu rezultat ljubavi prema životinjama.
• Iako je etički momenat bitan i važan za bavljenje ovim poslom, stočarstvo je na prvom mestu poslovna aktivnost ili izvor prihoda i profita.
• U tom smislu ishrana životinja je kompleksna stočarska aktivnost i podrazumeva skup procesa i postupaka, koje kroz kompleksan menadžment sprovode zootehničari, agronomi i drugi relevantni subjekti sa ciljem da domaće životinje obezbede potrebnim i dovoljnim količinama hrane.
• To obezbeđenje mora biti na takvom nivou da podmiri biološke potrebe životinja, i da omogući realizaciju prihoda, u datom poslovnom modelu na ekomoničan, profitabilan i produkltivan način.
• Obezbeđenje stočne hrane mora da bude trodimenzionalnog karaktera i to kvalitativno, kvantitativno i vremenskog karaktera.
• Kvalitet se odnosi na hemijski sastav i higijensku ispravnosr proizvedene stočne hrane, kvantitet na potrebne količine, a vremenska dimenzija podrazumeva kontinuitet ta dva faktora u određenom vremenskom intervalu koji je od značaja za dati poslovni model stočarstva.
• U najužem smislu ishrana domaćih životinja, kao stručna delatnost, podrazumeva postupke sastavljanja obroka za živtoinje i podele istog.
• U širem smislu se pod pojmom ishrane domaćih životinja podrazumevaju i postupci obrade hraniva, a u najširem smislu i proizvodnja stočne hrane.

1.5. Proizvodnja stočne hrane

• U najužem smislu te reči to je biljna proizvodnja čiji proizvodi su u najvećoj meri namenjeni za zadovoljavanje potreba životinja.
• Međutim, u širem smislu to su i određeni procesi prerade stočne hrane, od konzervisanja pa do kompleksnih industrijskih intervencija u fabrikama stočne hrane.
• U tom smislu može se govoriti i o pojmu i definiciji stočne hrane ili hraniva.

1.6. Hraniva za ishranu domaćih životinja

Hranivima se smatraju sve supstance biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, kao i sintetičke supstance proizvedene na industrijski način, koje unete peroralnim putem mogu da obezbede jednu ili više od navedenih funkcija:

• da obezbede energiju;
• da obezbede materijal za izgradnju tkiva;
• da obezbede odvijanje biohemijskih procesa i fizioloških funkcija;
• da ne utiču negativno na iskorišćavanje hrane;
• da nisu štetne za zdravlje životinja, kao i ljudi koji konzumiraju životinjske proizvode i prehrambene proizvode životinjskog porekla.

1.7. Osnovne podele hraniva

• Prema poreklu.
• Prema hemijskom sastavu.
• Prema energetskoj vrednosti.
• Prema stepenu obrade.
• Nutricionistička podela hraniva - obuhvata elemente svih prethodnih podela.

1.7.1. Podela hraniva prema poreklu

• Hraniva biljnog porekla (različitog botaničkog porekla).
• Hraniva životinjskog porekla.
• Hraniva mineralnog porekla.
• Hraniva sintetičkog porekla.

1.7.2. Podela hraniva prema hemijskom sastavu

• Proteinska hraniva.
• Ugljenohidratna hraniva.
• Mineralna, vitaminska i mineralno-vitaminska hraniva.

1.7.2.1. Izvori podataka o hemijskom sastavu hraniva

• Rezultati laboratorijskih analiza.
• Uređaji za brzo ogređivanje hemijskog sastava hraniva.
• Informacioni sistemi.

1.7.2.1.1. Rezultati laboratorijskih analiza

• Najpouzdaniji izvor analiza.
• Nedostatak je visoka cena analiza i vreme potrebno da se dobije rezultat.

1.7.2.1.2. Uređaji za brzo određivanje hemijskog sastava hraniva

• Gotovo trenutni uvid u hemijski sastav hraniva.
• Nedostatak je izuzetno visoka cena ovakvih uređaja.

1.7.2.1.3. Informacioni sistemi

Velike laboratorije u svetu obavljaju ogroman broj analiza hraniva za domaće životinje. Neke od njih omogućavaju javni uvid u te podatke, odnosno prosečne vrednosti velikog broja analiza. Uvid je moguć preko portala ovih laboratorija, koji se nalaze na internetu. Neki od ovih izvora podataka, koji prezentuju podatke o stočnoj hrani proizvedenoj u agroekološkim uslovima sličnim kao kod nas, mogu biti iskorišćeni kao prva informacija o hemijskom sastavu i hranljivoj vrednosti pojedinih hraniva:

• INRAE-CIRAD-AFZ Feed tables
• Feedpedia
• Dairy One - Feed Composition Library

Uslovni problem prilikom upotrebe podataka iz ovakvih informacionih sistema je što su uglavnom na engleskom jeziku. U nastavku je omogućen pristup rečniku u kome je prevod najznačajnijih hrnaiva sa srpskog na engleski jezik i obratno:

• Srpsko-engleski rečnik hraniva
• Englesko-srpski rečnik hraniva

1.7.2.1.3.1. Prevod naziva važnijih pokazatelja hranljive vrednosti sa engleskog na srpski jezik

1.7.2.1.3.2. Preračun sadržaja energije u hranivima iz imperijalnih mernih jedinica u SI sistem

• NEL, Mcal/lb x 4,184 = NEL, Mj/lb
• NEL, Mj/lb x 2,205 = NEL, Mj/kg

1.7.2.1.3.3. Podaci o hemijskom sastavu važnijih hraniva, iz informacionih sistema

Seno lucerke

• Lucern hay
• Alfalfa hay
• Legume hay

Slama

• Wheat straw (pšenična)
• Barley straw (ječmena)

Senaža lucerke

• Lucern silage
• Alfalfa silage
• Legume silage

Silaža kukuruza

• Corn silage
• Maize silage

Suvi repin rezanac

• Dry sugar beet pulp

Sirovi pivski treber

• Wet brewers grains

Kukuruz, zrno

• Shelled corn
• Cracked corn

Ječam, zrno

• Barley, grain
• Barley, dry

Tritikale, zrno

• Triticale, grain
• Triticale, dry

Sojin griz

• Extruded soybeans

Sojina pogača

• Soybean meal
• Expelled soybean meal

Sojina sačma

• Soybean meal
• Extracted soybean meal

Suncokretova sačma

• Sunflower meal
• Extracted sunflower meal

1.7.3. Podela hraniva prema energetskoj vrednosti

1.7.4. Podela hraniva prema stepenu prerade

• Dodaci stočnoj hrani ili mikrohraniva.
• Krmne smeše.
• Krmna baza.

1.7.5. Nutricionistička podela hraniva

Sa zootehničke tačke gledišta je najadekvantija i podrazumeva podelu na:

• Kabasta hraniva
  • Zelena kabasta hraniva (travnjaci, zelena masa krmnog bilja)
  • Suva kabasta hraniva (seno, slama,...)
  • Konzervisana kabasta hraniva (silaža, senaža)
  • Korenasto-krtolasta hraniva
• Koncentrovana hraniva
  • Zrno žitarica i sporedni proizvodi prerade zrna žitarica
  • Zrno uljarica i sporedni proizvodi prerade zrna uljarica
  • Hraniva biljnog porekla različite botaničke pripadnosti i sporedni proizvodi njihove prerade
  • Hraniva animalnog porekla
  • Izvori mineralnih materija u ishrani domaćih životinja
  • Smeše koncentrata
• Dodaci stočnoj hrani

1.8. Uticaj istorijskog razvoja poljoprivrede na ishranu domaćih životinja

• Još u osvit ljudske civilizacije, tokom neolita, kada je tek započinjalo pripitomljavanje životinja, među prvima koje je čovek domesticirao bili su biljojedi.
• Pre svega konji i preživari.
• U početku čovek nije bio pastir u pravom smislu te reči, i pružao je zaštitu biljojedim životinjama.
• Drugim rečima, i dalje je bio predator, ali aktivno se suprostavio drugim predatorima.
• Biljojede životinje imale su korist iz takvog odnosa, jer su pod čovekovom zaštitom mogle intenzivnije da se razmnožavaju, i uvećavaju svoje populacije.
• Vremenom, za potrebe tako uvećanih populacija životinja, čovek počinje da ograničava njihov raspored na širem prostoru, i da ih po potrebi usmerava na nove površine pod kvalitetnim biljem.
• Tako čovek postaje pastir, i nastaju prvi principi ispaše stoke, kakvu i danas poznajemo.

1.8.1. Prva spoznaja obrade i konzerviranja stočne hrane

• Na širokim prostranstvima stepa i savana, u ranim danima stočarstva, čovek je brzo uočio da u nedostatku zelene hrane stoka konzumira i osušenu travu.
• Vrlo brzo je shvatio i da može sam da proizvodi ovakvo hranivo.
• Tako je nastao proces spremanja sena.
• To je omogućilo ogromne migracije ljudi i domaćih životinja u područja sa oštrijom klimom, jer sada je čovek bio sposoban i da proizvede rezerve sena.

1.8.2. Dalji razvoj konzerviranja stočne hrane

• Sledeći korak u razvoju sistema konzerviranja stočne hrane bilo je siliranje.
• U slučaju spremanja sena, osnova procesa je eliminacija vlage iz biljne mase, čime se eliminišu uslovi za razvoj štetnih mikroorganizama koji dovode do kvarenja stočne hrane.
• U slučaju siliranja principi je drugačiji, i polazi od toga da u odsustvu kieonika, ostaju aktivni mikroorganizmi koji ne dovode do kvarenja sotčne hrane, ali prevode ugljene hidrate iz biljne mase u mlečnu kiselinu.
• Na taj način smanjuje se pH vrednost biljnog materijala i u takvoj sredini ne mogu da deluju nepovoljni mirkoorganizmi koji bi doveli do kvarenja biljne mase.
• Dokaze prvih tragova pravljenja silaže imamo još u starom Egiptu.
• Međutim, ta tehnologija se nije značajnije proširila.
• I pored obilja besplatne robovske radne snage u starom veku, siliranje je proces koji je teško izvodljiv bez ozbiljnije mehanizacije, pa tako ostaje zaboravljen do industrijske revolucije.

1.8.3. Promene u poljoprivredi i ishrani domaćih životinja do kojih je došlo tokom srednjeg i novog veka

• Mračno doba ili srednji vek, period od pada antičkih civilizacija pa do renesanse, bio je označen konstantnim ratnim razaranjima, seobama naroda i brojnim epidemijama teških i zaraznih bolesti.
• Ratovi i kuga smanjili su broj stanovništva, i kao posledica toga došlo je do nastanka feudalnih država.
• Nomadsko stočarsvo na nepreglednim prostranstvima širokih stepa i nizija polako tone u zaborav.
• Nastaje potreba da se kretanje stoke ograniči na relativno manjim pašnim površinama a da se pri tome ne umanji kvalitet travne mase pašnjaka.
• Period 17-og i 18- veka obeležiće nastanak brojnih novih rasa goveda i ovaca u Evropi i Britaniji, uglavnom tovnih.
• Nastaju novi principi rotacione ili pregonske ispaše.
• Ovaj model i dan danas se koristi u savremenom pašnom stočarstvu, u situacijama kada je konkretni stočarski model najkompatibilniji takvim rešenjima.
• Velike društvene promene kao što su francuska i američka revolucija, otvorile su prostor za nastanak novih društvenih modela.
• Te trendove pratio je i razvoj nauke u svim oblastima.
• Industrijska revolucija je prodirala u sve oblasti ljudskog života pa i u poljoprivredu.
• Zahvaljujući poljoprivrednoj mehanizaciji dolazi do povećanja zemljišnih površina po jedinici kapaciteta.
• Smanjuje se obim angažovanja radne snage u poljoprivredi a povećava u industriji.
• Počinju veliki trendovi migracija na relaciji selo-grad.
• Povećavaju se potrebe za hranom i raste produktivnost u poljoprivredi.

1.8.4. Promene u poljoprivredi i ishrani domaćih životinja do kojih je došlo tokom prošlog veka

• Iako je pašni model ishrane ostao dominantan u brdsko-planinskim regionima, tokom i nakon industrijske revolucije javlja se sve veća potreba da se odgovarajući modeli proizvodnje oforme u ravničarskim krajevima, kao rešenje za sve veće potrebe rastuće ljudske populacije za hranom.
• Formiran je sistem proizvodnje zelene kabaste stočne hrane na oranicama.
• Integralno osmišljenim pristupom, uzimajući u obzir kompatibilan raspored setve i žetve pojedinih kultura, postiže se da se stoka u većem delu godine obezbeđuje zelenom hranom.
• Od ranog proleća do kasne jeseni.
• U ovom sistemu ishrane, poznatom kao zeleni krmni konvejer, letnji period ishrane započinje uljanom repicom, potom i nakon toga jarim smešama jednogodišnjih žitarica i leguminoza.
• Preko leta se smenjuju lucerka i sudanska trava ili sirak, i povremeno i eventualno kukuruz.
• Kraj sezone letnjeg perioda ishrane obležavaju lucerka, i potom perko ili krmni kelj.

1.8.4.1. Problem zimskog perioda ishrane

• Iako je krmni konvejer u uslovima primene savremenih sredstava mehanizacije bio relativno efikasno rešenje za letnju ishranu velikog broja grla, ostao je problem zimske ishrane.
• Nije bilo moguće spremanje tolikih količina suvih kabastih hraniva, niti bi ih životinje mogle pojesti u tolikoj meri da zadovolje svoje fiziološke potrebe.
• Zato je u ovom periodu na velika vrata u stočarstvo ušlo spremanje silaže i senaže.
• Na taj način životinje su uspešno obezbeđene stočnom hranom i u zimskom periodu.
• Primećeno je da je spremanje silaže i senaže povezano sa daleko manjim gubicima u poređenju sa spremanjem sena.
• Stoga je orijentacija na ishranu senom svedena na količine neophodne u kontekstu fiziološkog minimuma.

1.8.4.2. Monodijeta ili unifid obrok

• Tokom poslednje dve decenije prošlog veka, u velikim agroindustrijskim kompleksima mlečnog govedarstva, preorijentacija na opisani princip ishrane postala je standardni model.
• Međutim, primećeno je da pored nepovoljnih uticaja visokih letnjih temperatura na proizvodnju mleka, i promene u ishrani tokom smene kultura u sistemu zelenog konvejera takođe doprinose drastičnim promena količine i kvaliteta mleka.
• Taman kada se životinje priviknu na novo hranivo iz zelenog sistema, prelazi se na novo.
• U ishrani preživara zlatno je pravilo da se hrane mikroorganizmi burga a ne životinja koja je njihov domaćin.
• Tokom zime, kada je ishrana zasnovana na silaži, senaži i senu nisu primećeni ovakvi skokovi i padovi u proizvodnji.
• Zato je sledeći korak u razvoju praktične ishrane bio prelazak na kontinuiranu celogodišnju ishranu konzervisanim kabastim hranivima.
• Tome je dodatno doprineo i razvoj novih sistema mehanizacije za podelu stočne hrane, pre sve miks prikolice (TMR obrok).

1.8.4.3. Odlike savremene ishrane nepreživara

• Na nivou velikih agroindustrijskih kompleksa ishrana nepreživara neretko nije zasnovana na sopstvenih resursima za proizvodnju stočne hrane.
• I svinje i živina, u takvim uslovima, snabdevaju se gotovom stočnom hranom, koja se proizvodi u fabrikama.

Ponavljanje

Pitanja za proveru znanja

1. Šta se u stočarstvu podrazumeva pod pojmom odgajivačkih uslova ?
2. Koji od odgajivačkih uslova se u stočarstvu može izdvojiti kao važniji i zašto ?
3. Koji je osnovni zadatak ishrane ?
4. Kako se može definisati ishrana domaćih životinja ?
5. Šta pored dobrobiti domaćih životinja, uspešno organizovana ishrana mora da obezbedi ?
6. Šta karakteriše dobro organizovanu ishranu domaćih životinja ?
7. Kako se definiše proizvodnja stočne hrane u užem smislu ?
8. Kako se definiše proivodnja stočne hrane u širem smislu ?
9. Kako se definiše pojam hraniva ?
10. Koje funkcije mora da obezbedi hranivo ?
11. Šta ne sme da bude karakteristika hraniva ?
12. Kako se dele hraniva prema poreklu ?
13. U čemu je razlika između kabastih i koncentrovanih hraniva ?
14. Kako se dele hraniva prema stepenu obrade ?
15. Koji su izvori relevantnih podataka o hemijskom sastavu hraniva ?
16. Koji model ishrane u stočarstvu se smatra najstarijim ?
17. Koji oblik konzervisanja stočne hrane je najstariji i na kom principu se zasniva ?
18. Šta je biološka osnova procesa siliranja ?
19. Koji model ishrane se smatra prvim savremenjim nakon pašnog modela i šta je za njega karakteristično ?
20. Na kojim principima se zasnivaju savremeni modeli ishrane preživara ?
21. Šta je karakteristično u organizaciji ishrane u intenzivnoj svinjarskoj i živinarskoj proizvodnji ?

VERZIJA ZA ŠTAMPU